И да у поднаслову не стоји одређење лирски дневник, по избору тема и мотива и по хронологији песничких јединица видео би се дневнички карактер поезије Слободана Ракитића у новој књизи. Цео тај дневник, или лирски албум, рефлексивно-филозофски споменар – испуњава танана и флуидна супстанца слуха: суптилне појединости, префињена осећања, трептаји и титраји – које артикулишу ове строфе, као да само биће доживљава те утиске, и у складу с њима дише, пева, постоји.