Мухарем Баздуљ о Причама уз ватру
Пријатељ, угледни пјесник, причао ми је једанпут да се дуго времена устручавао и покушати да пише прозу због ратног искуства кад је у једној западноевропској земљи радио као преводилац избјеглицама из Босне које су тражиле азил. Свака тамошња полуписмена или неписмена стара жена, рекао је, у стању је да приповједа боље од мене.
Да, у нашим старим и старинским културама, прича је примарно усмени жанр, а поједини динарски крајеви причама нарочито обилују.
Приче уз ватру Александра Тутуша порастају до свог наслова. То су приче за које нам се док их читамо учини да их слушамо. Глас Тутушев овдје је глас рођеног приповједача. Иако су приче временски раздвојене вијековима, на чудан начин чине цјелину – цјелину једног народног и језичког, свеживотног искуства.
О аутору
Александар Тутуш је српски књижевник, приповједач и есејист, избјегличке генерације, рођен у Книну 6. 9. 1974. у породици свештеника Саве Тутуша. Основну школу похађао је у Ђеврскама и Дицму, средњу у Сињу, Книну и Београду. Дипломирао је философију на Универзитету Црне Горе. Објавио је до сад романе 671 (2018), Молитва под морем (2019) и Тунел (2021). Објављује есеје и колумне, већином на интернету.
Живи и ради између Даблина и Книна.
Садржај и одабрани одломак прочитајте ОВДЕ.