КАД МРТВИ ПРОЗБОРЕ, Григорије Божовић
1,700.00 рсд
Књига Кад мртви прозборе се чита у једном даху, јер то је повест о тешкој и трагичној судбини Срба с Косова, Метохије, Црне Горе и Македоније, из пера класичног и јединог приповедача нашег тужног југа који је своје опредељење платио животом.
Најбоље и најважније приповетке Григорија Божовића у једној књизи, у репрезентативном издању.
Приређивач и аутор предговора: Милета Аћимовић Ивков
Суздање са Домом културе „Стари Колашин” из Зубиног Потока
Страна: 400
Библиотека: Атлас
Година издања: 2024.
Из загонетног наслова Кад мртви прозборе крије се књига која обележава историјски и културни пут Григорија Божовића, истакнутог српског писца. Њу чини репрезентативни избор од 40 најзначајнијих приповедака, или боље речи трагичних и горких прича из Старе и Јужне Србије, данас Косова и Метохије, Македоније, Црне Горе и Ибарског Колашина.
Григорије Божовић приказује суштину српских националних дилема с краја 19. и почетком 20. века. Судбине његових јунака одређене су борбом између оданости Косовском завету и притисака турских и бугарских власти. Свака Божовићева прича зато је уроњена у богату културну и историјску позадину, а у складу са временом и местом радње.
Уживајте у текстовима који надилазе време и простор, испреплетени историјом и културом Срба из наших класичних епских крајева.
Из предговора Милете Аћимовића Ивкова
„Дуго забрањиван, постепено је Григорије Божовић враћан у наш јавни говор. У том враћању, због несрећне судбине, много шта је његово преко стварних димензија виђено као велико и изузетно важно. А у савремености драматично обновљена косовска историјска судбина и прича, додале су том повратку још једну повишену меру очекивања и значења.
Избор под насловом Кад мртви прозборе настоји да том очекивању примерно одговори издвајањем његових уметнички најостваренијих, као и оних за његову књижевну идеологију и поглед на свет илустративних и репрезентативних приповедака.
Променио се однос новијих покољења према овом удесном и светом простору српске историје. Од косовске се земље онемоћало и поистиха одступа и одустаје. Књижевност у томе нема удела, ни као подсећање, ни као опомена. Савременост је устукнула од божовићевске освештане старине: етике и образа. Обезличила их и потрла. Традиција данас није довољан заклон, ослонац ни окрепа, а књижевност нема покретачког значаја. Од дивље се шуме не види стари дуб. Ни крст на њему. Утихнули су стваралачки и „јуначки узмаси“. Поново се питамо: Шта да се ради? Куда и како даље са Косовом, без Косова? Својом изразитом културно-националном и патриотском оријентацијом одговор може да пружи и проза Григорија Божовића.”
Одабране одломке и садржај прочитајте ОВДЕ.
| Тема | Поезија |
|---|
Teма
Проза
Можда ће вам се свидети …
