ЖАЛАЦ, Верољуб Вукашиновић

Жалац, прва књига Верољуба Вукашиновића у Српској књижевној задрузи потврђује да је пред нама поезија изграђеног песничког лика, богата у оном најемотивнијем и најкарактеристичнијем елементу српског песништва: мелодичности.

Збирка цикличне структуре, уоквирена двема истоименим песмама различитог значења (видети садржај у одломку доле), књига садржи песме у којима читалац може препознати своје сопствено искуство. Већином обојене меланхоличним тоном, Вукашинићеве песме, организоване у четири циклуса, крећу се од тема детињства, љубави, смрти и пролазности, па до смисла постојања поезије у добу вештачке интелигенције.

Ово није поезија која се предала пред нормама савременог света. У свом најдубљем слоју, она стоји као бранич оних вредности на којима су се српски народ и његова култура формирали вековима. Међутим, ова поезија није ни пука јадиковка над прошлим. Уместо тога, она мелодијом својих стихова, емоцијом коју изазива позива на дубоко промишљање и критичко преиспитивање нашег отуђеног света. Јер, туга у овим стиховима није туга за нечим што је неповратно изгубљено, већ за лепотом живота коју и даље можемо досегнути.

Јован Пејчић о збирци Жалац

Жалац је дванаеста збирка Верољуба Вукашиновића. Збирку је песник завршио на годину дана по објављивању четврте, досад најпотпуније антологије својих песама, књиге Летица. (…) Навешћу само оне формалне карактеризације рецензената и тумача које, разјашњавајући биће Вукашиновићеве опште песме, уједно – а заправо антиципативно – осветљавају и поетски свет Жалца:
Врста ствараоца: изразит лиричар;

• Теме: мит, вера, Бог; преци, паганско, хришћанско; свето, свакодневно; родољубље, Србија; природа; птице, цвеће, шума, планина, река; завичај, село–град, пчелињак; песма, песници, боемство, сета; Љубостиња, Стражилово, Морава; усмена лирика; љубав–смрт;
• Мотиви: кућа, отац, мајка, детињство, Божији људи;
• Симболи: душа, пчела, јагње, анђео, светлост; манастир, двери, икона, свећа;
• Стих: седмерац, осмерац, десетерац, једанаестерац, дванаестерац; рима;
• Строфа: дистих, терцина, катрен, квинта, секстина, септима, октава;
• Жанрови: сонет, балада, елегија, молитва;
• Контекст: српско духовно наслеђе, век Јефимије и деспота Стефана Лазаревића, романтизам, модернизам, песнички претходници, савременици.

Одабране песме прочитајте ОВДЕ.