О двестотој годишњици рођења највећег песника, Српска књижевна задруга је сакупила огледе и беседе великог савременог песника, умногоме Његошевог следбеника – да овим издањем обележи трајање једног од темеља и стубова српске књижевности. Његошем се Матија бави још од 1971. године, када се лирски огласио поводом страдања Његошевог завета и гроба на Ловћену, као да је слутио даља страдања и искушења Његошеве земље – рода и језика. У огледима, беседама и песмама Бећковић пише тумачење и похвалу Његошевом лику, песништву и подвигу. Његошево дело – израз и ум – све сноси космичку судбину песникових костију и разореног гроба-цркве, симбола вере и поезије.
Наслов дела: Служба пустињаку цетињском