Za svečanim stolom SKZ predstavljena knjiga „SAM NASUPROT SEBEˮ Dragana Dragojlovića

U četvrtak, 27. maja 2021. godine, u Svečanoj sali Srpske književne zadruge predstavljena je knjiga pesama Dragana Dragojlovića „Sam nasuprot sebeˮ. O knjizi je govorio dr Duško Babić, upravnik Srpske književne zadruge, dok je pesme kazivao Aleksa Radojlović, glumac.

***

Pesničku zbirku Sam nasuprot sebe Dragana Dragojlovića sačinjava četrdesetak pesama u slobodnom stihu, raspoređenih u pet ciklusa, sa jednom zaključnom, epiloškom, u koju se, motivski i značenjski, slivaju sve ostale. U ovom pesničkom rukopisu, Dragojlović se naslanja na svoja oprobana, ranija poetička iskustva, u kojima se pesnički čin doživljava kao osoben vid samospoznaje i ispitivanja sopstva, kroz poniranja u vlastitu nutrinu – u sećanja, misli, snove, iluzije, zanose, padove… Posebnost ove knjige jeste u tome što se to poniranje i to suočenje odigravaju u poznim godinama, kada su sa stvari i događaja, sa sveta i života uopšte,  uklonjene sve iluzije i maske, kad se naš lični život otkida od nas samih  i staje naspram nas i protiv nas. To je asocijativni prostor u koji čitaoca uvodi naslov ove knjige. U tom kontekstu treba razumeti dva središnja motiva – vremena i tišine, uvedena u knjigu već u prvoj pesmi, čiji je naslov Rođendan.  Kategoriju vremena pesnik zasniva u prustovskom prostoru  traženja smisla i svetla u „mračnoj rupi vremena“. Saznanje do kojeg pesnik dolazi jeste obespokojavajuće, ali pesnički produktivno: vreme nije nikakav prostor smisla, ostvarenja, nade… – ono je prosto, ogoljeno udaranje skazaljki, koje u pesnikovoj svesti odzvanja kao udari čekića. Iz ove, uvodne pesme ishode sve druge pesme i ciklusi, donoseći različita variranja pesnikovih napora da probije „mukli otpor stvarnosti“ i da puko, golo proticanje zaustastavi u jeziku i pesmama, kao najvišoj i jedinoj neporecivoj stvarnosti…

 Duško Babić