За свечаним столом СКЗ представљенa књига „СЕЋАЊА ИЗ МОГА ЖИВОТАˮ Милана Ј. Јањушевића

У четвртак, 10. јуна 2021. године, у Свечаној сали Српске књижевне задруге представљена је књига Милана Ј. Јањушевића „Сећања из мога животаˮ. О књизи су говориле: Невенка Јањушевић-Јосифовић и Брана Јордановић. Одломке из књиге је читао Никола Угриновић, глумац.

***

Представљање књиге / рукописа Милана Ј. Јањушевића Сећања из мога живота, или Један живот у земљи сељака на брдовитом Балкану објављеног у едицији Посебна издања СКЗ, чији је уредник Драган Лакићевић, а књигу је приредила Невенка Јањушевић-Јосифовић, ћерка Милана Јањушевића…

Данас је пред нама, цитирам: „Ова мала, истинита књига, запис је сећања Милана Ј. Јањушевића о ономе што је видео, чуо, доживео и запамтио од свог најранијег детињства“…та такозвана „мала књига“ има 480 страна..али се чита у једном даху, јер сећања су пуна детаља, описа, дечјих и школских догодовштина, тешка времена и живот у ратним данима,  сећања седмогодишњака на страхоте Балканског рата, ђака, студента и професора на ратно време Првог и Другог светског рата, школовање, студирање, учитељска школа у време окупације, Министарство просвете, организован рад са децом и боравак у Бугарској, повратак у Југославију, породичне радости и туге, професор на Филозофском факултету и Вишој педагошкој школи, који је последње године свог радног и животног века посветио оснивању и развоју Више дефектолошке школе.  Језик којим су писана Сећања из мога живота води читаоца и нуди му најлепше пејсаже Златибора.

Ta „мала истинита књига“ је књига једног живота, животни пут једног учитеља, животни пут господина професора, од Сирогојна и детињства, школски дани….ратни дани…. сећања, породица, пријатељи, а изнад свега и у свему  је присутан, стучни, научни, професионални веома успешан рад, самог професора…

Рукопис сећања састоји се из два дела:

У првом делу  говори о свом пореклу, о селу Сирогојно у коме је рођен и у које се вратио да на миру почива у животу, са посебним поштовањем и љубављу пише о својим родитељима. Полазак у основну школу, учионица, учитељ, школски дани ђака Учитељске школе у Ужицу, активности око покретања, уређивања и издавања ђачког листа „Учитељски подмладак“, гласило подмлатка учитељских школа Југославије, који је излазио у Ужицу. О ратним  годинама записао је да су биле „наше тешко ропство. Ниси био властан ничим, па ни самим животом… Али крепила нас је и држала чврста нада да ће доћи слобода“.

Други део књиге, почиње сећањем на почетак Другог светског  рата, боравак у Скопљу,  и стрепња: Шта ће бити са нашом државом?…Служење војске, отпуст, мобилизација.  Посебна су сећања на живот у Ужицу у време окупације, четници и партизани, посебно рад Учитељске школе у том периоду. Уследили су дани хапшења…али и радости мог повратка у школу и разред, али … дани терора не престају 1942…1943…1944…Како се преплићу сећања на ратне дане окупације, али и школске дане, као и сећања на време студија, када је добио златан прстен Светог Саве   као награду за студента који је на време дипломирао и то са највећим оценама  на Филозофском факултету…тај драгоцени дар био сам принуђен да продам и за те паре купим џак пшенице. Милан Јањушевић нас упознаје са начином снабдевања становника, начином како се решавају њихови стамбени проблеми, осликава све боје градског  живота, ту су и  недељна поподнева уз игру…прославе, митинге и манифестације…“Живот се полако организовао и сређивао и поред великих тешкоћа“ пише професор…посебно се осврнуо на тешкоће у организовању просвете и школства…и сам професор поред педагогије на Филозофском факултету, предавао је педагогију и школски рад на течајевима за учитеље, а постављен је и за Више педагошке школе.

Саставни део ове врло лепо опремљене књиге, чине и сећања на Милана Ј. Јањушевића, веома успешног учитеља многих генерација педагошких радника, врло уважаваног и цењеног професора, великог и врсног васпитача, његових ученика, студената, сарадника и савременика.

„Највећи део својих стваралачких професионалних тежњи Милан Ј. Јањушевић је уградио у своје вишегодишње наставне обавезе, држећи часове у школама, из којих су настајале његове књиге и уџбеници методике из различитих наставних  области. Свака од њих посебно,  а све заједно сведоче о томе да је Милан Ј. Јањушевић непрестано будно пратио своју струку, да се широко обавештавао о научним новинама и да је све то унео на прави школски начин да систематизује и учини  ученика и студената. По томе ће га они, сигурно,  дуго памтити  и бити крајње захвални.“ (проф.др Владета Тешић)

Књига „Сећања из мога живота“, осликала су нам живот  професора Милана Ј. Јањушевића, речено савременим жаргоном то је једна моћна књига, у којој су обједињени друштвено-историјски, антрополошки, социолошки, ентолошки, и увек присутни педагошки аспект … док су сећања његових ученика, студената, сарадника и савременика осликала „Јањуша“ и  пружила нам и допунила слику његовог лика…

„Пред нама је Расни Златиборац, прави представник свога краја…Био је стасит и леп човек, упадљиве спољашности, … Динамичне природе и громког гласа, „Изразито високе појаве, коштуњав, седе косе, отмених и смирених покрета, био је то господин професор Милан Јањушевић…“

Био је „човек блиставе интелигенције, широке ерудиције, класичног и темељног образовања, најчвршће моралне снаге, дискретне ненаметљиве културе и изнад свега, човека кога кроз живот води идеја љубави за друге и искрени, данас заборављени хуманизам“.

Његов карактер красиле су дивне особине: господственост, доброта, објективност, скромност, храброст, али и уздржаност, ако је потребно. У свим приликама, које су већином биле тешке, био је усправан и аутономан“

       Бранислава Јордановић