Састанак новинара културних редакција са члановима, пријатељима,
уредницима и сарадницима Српске књижевне задруге
одржаће се у четвртак, 28. маја 2026. године, у Сали СКЗ
(Краља Милана 19, на првом спрату)
с почетком у 11 часова.
уредницима и сарадницима Српске књижевне задруге
одржаће се у четвртак, 28. маја 2026. године, у Сали СКЗ
(Краља Милана 19, на првом спрату)
с почетком у 11 часова.
Биће то прилика да представимо нову књигу:
Срђан Милићевић
У ТУЂЕМ ЖИВОТУ и друге приче
Мала библиотека СКЗ, 2026.
Говоре:
Проф. др Милош Ковачевић
Весна Капор
Аутор
Уводно слово:
Др Никола Маринковић, главни уредник СКЗ
***
У туђем животу и друге приче Срђана Милићевића доноси збирку снажних, дубоко проживљених прича о људима које обликује прошлост у разним видовима: породичне тајне, љубавни ломови, рат, кривица и немир савести.
Ово је проза која не почива на спољашњој драматици, већ на унутрашњим потресима – на ономе што човек носи
у себи, често скривено и од других и од самога себе.
Ово је проза која не почива на спољашњој драматици, већ на унутрашњим потресима – на ономе што човек носи
у себи, често скривено и од других и од самога себе.
Ликови Милићевићевих прича долазе из различитих средина, времена и животних околности: од сећања на
Други светски рат, преко логора на хрватском приморју 1992, херцеговачког ратишта, па све до Србије деведесетих. Ипак, све њих повезује исто искуство: свако од њих на неки начин живи под теретом онога што је било,
а што се није довршило, није претворено у причу или опроштено. Зато ова књига говори и о личном и
о колективном памћењу, о породичним и историјским ожиљцима у којима већина нашег народа може да се препозна,
о тражењу смисла у свету у коме човек често не управља сопственим путем.
Други светски рат, преко логора на хрватском приморју 1992, херцеговачког ратишта, па све до Србије деведесетих. Ипак, све њих повезује исто искуство: свако од њих на неки начин живи под теретом онога што је било,
а што се није довршило, није претворено у причу или опроштено. Зато ова књига говори и о личном и
о колективном памћењу, о породичним и историјским ожиљцима у којима већина нашег народа може да се препозна,
о тражењу смисла у свету у коме човек често не управља сопственим путем.
ДОБРО ДОШЛИ!

