ХЕРОЈ НА МАГАРЦУ, Миодраг Булатовић

Постоје романи који описују историју и романи који је изводе пред суд. А постоји и Херој на магарцу Миодрага Булатовића – књига која се руга свему што је историја прогласила светим, да би иза смеха открила свет у коме више нема ни јунака ни победника, већ само људи осуђених на сопствену пропаст.

Објављен први пут пре више деценија, овај роман представља врхунац Булатовићеве прозе и једно од најрадикалнијих преиспитивања рата, идеологије и епског менталитета у српској књижевности. У средишту приче је Грубан Малић, трагикомични витез тамнога лика, јунак чија се величина непрестано судара са гротескном стварношћу. Његово војевање не обликује славну историју, већ карневал апсурда у коме се узвишено претвара у смешно, херојско у лакрдијско, а победа у још један облик пораза.

У свету Хероја на магарцу један куплерај и његов власник постају поприште обрачуна са читавим системом забрана и заблуда. Ту се сударају и урушавају комунистичке и фашистичке идеологије, православни и муслимански табуи, званични морал и лицемерје оних који га проповедају. Булатовић не штеди ни револуционарне ни националне митове, ни историјске победнике ни самозване чуваре врлине. Његов роман је шамар јавном моралу и званичној слици Другог светског рата, али и епском менталитету и динарском поносу.

Наследник раблеовске раскалашности Гаргантуе и Пантагруела, Булатовић, међутим, одлази корак даље: његово ослобађање тела, страсти и подсмеха не води у слободу, него према самом рубу апокалипсе. У томе лежи најдубљи парадокс романа. Када порнографија постане сурогат слободе, а рушење свих забрана замена за истинско ослобођење човека, карневал више није славље живота него наговештај његовог краја. Зато је ово истовремено и бурлеска без премца и једна од најтрагичнијих визија света у српској књижевности.

Грубанова судбина добила је и свој готово невероватан наставак изван књижевности: у анегдоти која се препричава као једна од највећих административних лакрдија нашег доба, име Грубана Малића нашло се на потерници Хашког трибунала. Тако је Булатовићев измишљени херој, бар накратко, постао актер стварности која као да је испала из његовог романа.

Херој на магарцу није само роман о Другом светском рату. То је роман о свету који уништава сопствене темеље, и о историји која, кад остане без својих великих речи, показује своје најружније лице. Књига која изазива, саблажњава и насмејава – да би читаоца оставила пред питањем колико је свет који исмева заиста далеко од нашег.