КАО ШТО ИШЧЕЗАВА ДИМ, Платон Беседин

У књизи Као што ишчезава дим Платон Беседин исписује три снажне и међусобно повезане приче о људима затеченим у вртлогу рата у Донбасу. Политички продуцент који туђу несрећу претвара у медијски пројекат, дечак коме је рат одузео детињство и отац приморан да спасава и своју и туђу децу суочавају се са истим питањем: шта у човеку остаје када нестану сигурност, дом и илузија да је могуће стајати по страни?

Беседин без улепшавања приказује свет у којем се патња претвара у вест, пропаганду или средство моћи, док стварни људи остају заробљени између страха, кривице и наде. Његови јунаци нису једноставно подељени на добре и зле: свако од њих води најтежу битку – ону са сопственим изборима, слабостима и сећањима.

Сурова, провокативна и дубоко саосећајна, ова књига говори о страдању цивила, губитку дома и детињства, али и о снази људскости које човеку не дозвољава да сасвим потоне у зло. Као што ишчезава дим је пример пунокрвне руске књижевности – ово је књига о рату, али превасходно књига о вечитим, проклетим питањима људског пада у овај живот и (не)могућности да се из вечитог вртлога насиља и блуда изађе чист пред своје и лице Господње.

Рекли су књизи и њеном аутору

Платон Беседин је жесток, искрен и аутентичан.

Едуард Лимонов

Права руска књижевност. Без икаквих штосова – само о животу и смрти.

Људмила Улицка

Платону Беседину одлично успева жестока, провокативна сатира, буквално преко границе прихватљивог, на којој би му позавидео и Луј Фердинанд Селин. Али још више истински критички реализам, прича о људима сломљеним ратом. Беседин не штеди никога и никоме не подилази, а најмање самоме себи, чувајући сопствени поглед на ствари и своју љубав према истини.

Андреј Рубанов

Цитат из књиге Као што ишчезава дим

„Рат не само да много тога дозвољава већ и потпуно ослобађа. Човек је тако дуго чекао на то да му све буде дозвољено (мада више волим да кажем – да буде слободан), и ето, остварило се, коначно нема забрана – сатири, силуј и убијај колико хоћеш.

На крају крајева, победник осваја власт. Чак и ако је у кланицу ишао због нечег другог. А власт је као мирис бебе, коју можеш да волиш, али и да је убијеш, принесеш на жртву. Власт је као укус јагода на уснама: гризете их, жваћете и бришете крв.

Али моћ има и своје наличје – од ње нема пута назад. Улазак кошта рубљу, а излазак две, како је говорио један гувернер. Власт одузима таленат, вољу, срећу, захваљујући којима сте стигли до ње. Да сам старомодан, рекао бих да узима душу.“

Одломак из књиге прочитајте овде.