KAO ŠTO IŠČEZAVA DIM, Platon Besedin

U knjizi Kao što iščezava dim Platon Besedin ispisuje tri snažne i međusobno povezane priče o ljudima zatečenim u vrtlogu rata u Donbasu. Politički producent koji tuđu nesreću pretvara u medijski projekat, dečak kome je rat oduzeo detinjstvo i otac primoran da spasava i svoju i tuđu decu suočavaju se sa istim pitanjem: šta u čoveku ostaje kada nestanu sigurnost, dom i iluzija da je moguće stajati po strani?

Besedin bez ulepšavanja prikazuje svet u kojem se patnja pretvara u vest, propagandu ili sredstvo moći, dok stvarni ljudi ostaju zarobljeni između straha, krivice i nade. Njegovi junaci nisu jednostavno podeljeni na dobre i zle: svako od njih vodi najtežu bitku – onu sa sopstvenim izborima, slabostima i sećanjima.

Surova, provokativna i duboko saosećajna, ova knjiga govori o stradanju civila, gubitku doma i detinjstva, ali i o snazi ljudskosti koje čoveku ne dozvoljava da sasvim potone u zlo. Kao što iščezava dim je primer punokrvne ruske književnosti – ovo je knjiga o ratu, ali prevashodno knjiga o večitim, prokletim pitanjima ljudskog pada u ovaj život i (ne)mogućnosti da se iz večitog vrtloga nasilja i bluda izađe čist pred svoje i lice Gospodnje.

Rekli su knjizi i njenom autoru

Platon Besedin je žestok, iskren i autentičan.

Eduard Limonov

Prava ruska književnost. Bez ikakvih štosova – samo o životu i smrti.

Ljudmila Ulicka

Platonu Besedinu odlično uspeva žestoka, provokativna satira, bukvalno preko granice prihvatljivog, na kojoj bi mu pozavideo i Luj Ferdinand Selin. Ali još više istinski kritički realizam, priča o ljudima slomljenim ratom. Besedin ne štedi nikoga i nikome ne podilazi, a najmanje samome sebi, čuvajući sopstveni pogled na stvari i svoju ljubav prema istini.

Andrej Rubanov

Citat iz knjige Kao što iščezava dim

„Rat ne samo da mnogo toga dozvoljava već i potpuno oslobađa. Čovek je tako dugo čekao na to da mu sve bude dozvoljeno (mada više volim da kažem – da bude slobodan), i eto, ostvarilo se, konačno nema zabrana – satiri, siluj i ubijaj koliko hoćeš.

Na kraju krajeva, pobednik osvaja vlast. Čak i ako je u klanicu išao zbog nečeg drugog. A vlast je kao miris bebe, koju možeš da voliš, ali i da je ubiješ, prineseš na žrtvu. Vlast je kao ukus jagoda na usnama: grizete ih, žvaćete i brišete krv.

Ali moć ima i svoje naličje – od nje nema puta nazad. Ulazak košta rublju, a izlazak dve, kako je govorio jedan guverner. Vlast oduzima talenat, volju, sreću, zahvaljujući kojima ste stigli do nje. Da sam staromodan, rekao bih da uzima dušu.“

Odlomak iz knjige pročitajte ovde.