„Кад склопи очи, може да позове било којег бившег себе и више није сам, ако поново не вара себе. Вештина призивања бивших себе налик је на призивање духова: никад не долази онај ког сте звали и никада онакав каквим сте га замишљали. То дете, то ужасно дете у шуми преко које је прешла олуја, шта хоће то дете?” („Лишће, стазе, одјеци”)
Књига на сајту: Афричка љубичица