ИЗ ИСТОРИЈЕ СКЗ – СВЕМУ СРПСКОМ НАРОДУ!

Две недеље након конституције, 12. маја 1892. године, Управа СКЗ упутила је позив народу за упис у чланство. Тај позив, под називом „Свему српском народу!”, с тачним погледима и добро подвученим основним мислима, представља неку врсту основне повеље и главног програма Задругиног. У њему се, између осталог, наводи:

„Овим позивом отвара Управа упис на чланство, за чланове добротворе један пут за свагда, а за чланове осниваче и улагаче за годину 1892. „Задруга” се обраћа свим родољубима српским, свим пријатељима њена задатка, да је потпомогну онако како могу: било уписом у чланство, било вршењем повереничке дужности, било радом…

„Основаоци Српске Књижевне Задруге” учинили су што је до њих зависило да се почне овај за српско народно развиће неоспорно користан посао. Они с овим у већој опширности наносе шта их је на то побудило и како на том мисле радити. На народу је сад да својим пристанком или саучешћем што обилатијим каже како о овој потреби сам мисли. Кад је наша отаџбина могла још пре осам стотина година родити Растка Немањића, да, презревши престо очински, пође путем којим стиже и поста светитељ књижевник свега српскога народа; кад је наш српски Дубровник могао одњихати Гундулића, којега се песничка лепота цени не само у постојбини његовој, него свуда где се српска реч разуме; кад је нејаки, бројем и имућством, део Срба могао пре сто година да прихвати књигу коју му Доситије пружаше, и да је, очувану, после као топлу зраку пушта до крајњих граница домовине српске: неће се ни данас, кад је готово сва земља српска отворена приступу књиге српске, одбити позив да Србин задружно понови и настави рад тих својих великих предака. Проговорите дакле о овоме послу народном ви сад делом, драга браћо Срби и Српкиње, где сте да сте.”