КАКО СВЕ БАЈКЕ И ПОЧИЊУ – О „ПОВРАТКУ У АРКАДИЈУ” СЛАВИЦЕ ГАРОЊЕ

ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА

Глумац Никола Угриновић, дугогодишњи пријатељ Српске књижевне задруге и чест учесник Кафе у СКЗ, препоручује за читање књигу „Повратак у Аркадију” Славице Гароња.

Како је Никола доживео књигу, прочитајте у његовом писму нашој ауторки.

*

О АРКАДИЈИ СЛАВИЦЕ ГАРОЊЕ

Поштована госпођо Славице,

Јуче сам, са последњим страницама Ваше књиге, напустио Аркадију… и ево – већ данас ми недостаје. Можда сам је, подсвесно, зато толико дуго и читао – готово читавог пролећа – дневно дозирајући одељке, а све у жељи да коначно склапање корица дође што касније. Водио сам је свуда са собом, а она је, као редован становник мог руксака протеклих недеља, стрпљиво чекала да јој се изнова, поново вратим. Најчешће смо друговали викендом, већ при првим километрима ка граду на Млави – мом завичају. У тој случајности, иако у њу не верујем, налазим симболику – Аркадија и није могла да води другим путевима до право у прошлост.. у све оно што је било некада давно, како све бајке и почињу… у слободу, у безбрижност, у игру и авантуру… у дуги летњи дан, у чисту, исконску срећу… у оно чега више нема… у оно што недостаје… у вечни сјај детињства. И заиста, већ са првом реченицом знао сам да пред собом имам нешто важно, значајно, нешто велико и ретко… нешто што ме дубоко дира, прожима и тиче ме се. Оно нешто што препознајем и са чиме се идентификујем. Осећао сам да ћу преко редова слова који су пред мене стајали отпутовати и у своју личну Аркадију – тамо где „су сва путовања већ одавно била завршена”.

На томе Вам до неба хвала.

Претпостављам да умирујућ и блажен осећај доноси сазнање да ова књига стаје у одбрану не само вашег детињства ( радовао сам се када бих у њему препознао и тренутке сопственог), већ читавог једног духа времена, пред варљивим сећањем. Остаје као споменик за вечност свих њених предела, ликова и догађаја, одлучан да пркоси забораву.

Мени остаје само да будем срећан што сам Вас упознао.

Захвалан,
Никола Угриновић
11. јун 2019, Београд