На данашњи дан, 30. августа 1934. године, рођена је Гроздана Олујић

Писање ми је неопходно као ваздух

Гроздана Олујић рођена је у Ердевику, 30. августа 1934. године.

Почела је да пише веома рано, као гимназијалка, а већ са првим романима стекла је славу и ван граница Југославије. Истовремено хваљена и оспоравана, награђивана и осуђивана да у својим делима критикује социјалистички режим, следећи свој бескрајни таленат стрпљиво је градила своју књижевну каријеру, не тежећи за славом, него једноставно из потребе да пише, како је рекла у једном интервјуу: „Писање ми је неопходно као ваздух или хлеб”.

Са једнаким успехом писала је за децу, младе и зреле читаоце, преводила, бавила се есејистиком, а остаће упамћени и њени разговори са славним српским писцима, које је водила још као студенткиња, објављени у књизи Писци о себи.

Први роман o младима и за младе Излет у небо објавила је у 22. години. Иако је наишао и на негативне реакције, будући да је био испред свог времена по начину на који је говорио о младима, преведен је на неколико језика. После романа Гласам за љубав (1962), Не буди заспале псе (1964) и Дивље семе (1967), који је у енглеском преводу постао обавезна лектира појединих универзитета у Америци, јер говори о урбаном животу младих, њиховим проблемима, љубавима и недоумицама, што представља прекретницу у савременој књижевности за омладину, окренула се писању бајки.

За збирку Седефна ружа и друге бајке (1979) добила је Награду „Политикиног забавника”, а прича Варалица и смрт из ове збирке освојила је награду на конкурсу за најбољу модерну бајку света у организацији Светског конгреса за уметност и културу, 1994. године у Сједињеним Америчким Државама.

Збирка Небеска река и друге бајке објављена је 1984. године. Исте године, издавачка кућа „Народна књига” објављује збирку Афричка љубичица, чије су приче укључене у низ светских антологија у Немачкој, САД, Русији, Израелу, Индији, Енглеској и Француској. Прича Игра награђена је на конкурсу за најбољу светску причу у Арнсбергу, у Немачкој.

У наредним годинама Гроздана Олујић наставља да пише и објављује књиге бајки: Звездане луталице, Дечак и принцеза, Принц облака, Златни тањир и друге бајке, Месечев цвет, Светлосна врата, Камен који је летео и друге бајке, Снежни цвет и друге бајке, Јастук који је памтио снове и друге бајке.

Бајка је легитимни облик света детињства. Сан човеков о доброти и љубави, понекад је кроз историју бивао затамњен, али никада угашен. А бајка је управо то. Тај сан. Та светлост… Последњи шанац одбране од насиља и мрака… Пропламсај наде да доброта, упркос свему, не престаје да се рађа.

Тек 2009. године поново се враћа роману, када су у издању Српске књижевне задруга објављени Гласови у ветру, прича о српској грађанској породици Арацки, за који је Гроздана Олујић добила НИН-ову награду.

Роман Преживети до сутра, завршен 1962. године, објављен је тек 2017. године, у издању Српске књижевне задруге. Списатељица је дуго после оспоравања њеног првог романа, у контексту дискурса социјалистичке епохе, сматрала да није време за објављивање приче из Другог светског рата и чувала је рукопис. Без обзира на велику временску дистанцу, овај роман звучи савремено а његове поруке су врло актуелне.

СКЗ и Партенон су 2018. године објавили Сабране романе Гроздане Олујић у шест књига.

У издању Српске књижевне задруге, 2001. године објављено је дело Антологија љубавних бајки света, прво ове врсте у свету, у коме су се на око петсто страна нашле најлепше кинеске, руске, српске, хавајске, шкотске, индијске, бразилске, естонске, јапанске, аљаске народне бајке, као и низ ауторских уметничких бајки Ханса Кристијана Андерсена, браће Грим, Шарла Пероа итд.

Поред бајки и романа, Гроздана Олујић је написала и бројне есеје о књижевницима: Францу Кафки, Томасу Вулфу и Марселу Прусту, као и значајну студију Поетика бајке. Објавила је и студију Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф. Бавила се и преводилачким радом.

Преминула је у марту 2019. године.

Како је говорила Гроздана Олујић

Од ткива маште, ткива сна, бајка гради свој свет, на први поглед случајан, измишљен, иреалан, заправо саздан на истинама првога реда. Јер, шта је ако не истина првога реда порука бајке да љубав надилази сва зла, па чак и саму смрт, пружајући малом читаоцу наду да се и из најмрачније шуме може изаћи, победити зло у себи и ван себе, отворити светлосна врата која свако од нас носи у себи, помажући другима помоћи себи, ући у склад са собом и светом око себе. Зато бајка, као Шехерезадина битка за живот, не престаје да траје, рађајући се увек изнова са сваким новим писцем и дететом, од праисторије до данас.

 

Где видите наду за човека?

У њему самом! У самилости и праштању. У светлости која се у човеку бори с тамом. И побеђује. Јер, да је нема – живот би се зауставио, закопао у маглу, у непостојање.

Стара и мудра, бајка то добро зна, омогућавајући светлости да надјача и љубави да процвета, а сва чуда, сви преображаји жабе у принцезу и младића у змију, условљени су и разрешени осећањем љубави. У формули бајке, без обзира где је и када никла – љубав је покретачка и одлучујућа снага. Зато несрећа у бајци није никада трајно стање. Бајка не признаје коначност, потпуни мрак и смрт.

У нашој књижари и на сајту СКЗ можете наћи бројне наслове из опуса Гроздане Олујић.