„Kompas“, 9. septembar 2021.

Nebo, tako duboko – nova knjiga Vesne Kapor

REDAKCIJA – 9. SEPTEMBRA, 2021

Nova knjiga Vesne Kapor „Nebo, tako duboko“ predstavljena je danas u svečanoj sali Srpske književne zadruge. Na promociji su osim autora govorili profesor dr Milo Lompar, pesnik i urednik Dragan Lakićević i glumica Jovana Stević.
Podnaslov romana je Pisma za Taru. Priča teče kao isprepleteni niz pisama-sećanja, slika, emocija upućenih Tari Senici, mladoj i prerano preminuloj devojci.

Nova knjiga Vesne Kapor

Razgovor o knjizi započeo je Dragan Lakićević, uz zahvalnost gostima i podsećanje da SKZ, kao ustanova knjige i kulture, ovog proleća obeležava 130 godina postojanja.
„Na stolu je danas nova knjiga Vesne Kapor, štampana u 113. redovnom kolu SKZ. Danas, posle samo 11 godina od objavljivanja prve knjige Vesne Kapor, u biblioteci Plavo Kolo, za koju je Ivo Andrić rekao da je u njegovo vreme bilo teže ući nego u Carstvo nebesko. Vesna Kapor danas ulazi u to carstvo nebesko i mi se tome posebno radujemo i delimo radost sa svima vama“, rekao je pesnik.

Nakon uvoda, glumica Jovana Stević pročitala je odlomak iz knjige, čime je ova priča, prema rečima pisca, zvanično predata životu.

Peščani sat sipi
„Zarobio nas je ovaj vek. Vek moranja. Proširio se kosmos ljudskih saznanja, ali odjek praznine putuje s kraja na kraj sveta. Od tolikih reči kojima se može opisati svet, i srce čovekovo, crveno kao paprika, odabrali smo besmislenu, nedovršenu radnju: moram. Naše moranje jede naš vek. Kažete, imam dva minuta da besedim. O čemu želim. O čemu želim? Dva minuta, u kosmičkim razmerama, život je jedna zvezde. I dok upiremo pogled u nju, ona možda, izdiše. I sija.“

Nebo, tako duboko

Profesor Milo Lompar recezent kratkog lirskog romana „Nebo, tako duboko“ govorio
je o delu iz ugla savremene književne kritike i teorije, prepoznajući i da je za autora
veliki izazov bio pokušaj da se piše o nečemu što se rečima ne da opisati.

I da su takvi izazovi, kao i kombinacija sentimentalnih i patetičnih elemenata u savremenoj
književnosti, vrlo ozbiljni, ali da pisci retko posežu za tim temama, jer duh vremena
traži lakše i zabavnije sadržaje. Ukazujući na to da naša epoha odjekuje ironijom,
cinizmom, čak i nekom vrstom postcinizma koji bi u ovakvim temama bili odlika
nedostatka ukusa.

„Proza Vesne Kapor dotiče jedan od najdramatičnijih momenata naše književnosti
i duboko pogađa naš savremeni trenutak. Reč je o tome da u najvećem broju pisama
majka piše ćerci koja umire. Taj momenanat je dalekosežan, jer on ovoj
fragmentarnosti, ovoj rasutosti svesti daje jednu neprelaznu tačku. Time se autor
suočio sa prilično velikim problemom naše sadašnjice. Naša sadašnjica je bitno
fragmentarizovala čoveka, bitno je raskinula njegove društvene i prirodne veze. I
onda činjenica smrti ima dramatičan efekat, utoliko što ona, ukazuje na to da
nema tog okvira u koji biste vi mogli uklopiti ljudsku smrt. To je bitno za epohu
fragmentarizovanog univerzuma u kome živimo. Jer u graničnim situacijama
ljudskoga postojanja, a smrt to jeste, vidimo apsolutnu samoću ljudskoga bića. Kao
što rečima ne možemo obuhtatiti smrt, tako gotovo da ne možemo komunicirati
ni sa najbližima“, rekao je prof. Lompar.

Vesna Kapor o novoj knjizi

Za kraj ovog kratkog predstavljanja, autor romana, Vesna Kapor, pročitala je još jedan odlomak i obratila se prisutnima.
„Nisam se nadala da ću napisati ovakvu knjigu i volela bih da ona nikada nije napisana. Ali život se sastoji od gubitaka, a svaka priča ima svoga pisca. Čovek snuje, a Bog određuje, kako kaže naš narod. Desilo se da je Tara Senica, odjednom, odletela sa zemlje. I ja sam počela da pišem ovu knjigu. I reči su vejale, da prafraziram Pavića, reči su me zavejavale. Sedela sam celu jednu godinu, pisala i plakala. Lično iskustvo i emocija pretočeni su u književnost; u jednu dimenziju večnosti.“ objasnila je Vesna Kapor.

Predstavljanju knjige prisustvovali su Tarini školski drugovi, prijatelji i mnogi naši književnici i profesori.
Uvod u prozu Vesne Kapor, kao predgovor priči, napisala je Ana Gvozdenović.

Piše: Marija Petrović