Drugi o nama, Zadrugin letopis
Plave oči srpske književnosti – ogledalo razvoja srpske književnosti i jezika
feb
RTS, 23. februar 2023.
Malo je ustanova kulture koje su svojim postojanjem povezale tri veka. Među njima je Srpska kniževna zadruga koja je nedavno objavila zbornik radova pod nazivom „Plave oči srpske književnosti“. Ogledalo je razvoja srpske književnosti i jezika tokom trinaest decenija postojanja Zadruge.
„Knjige Srpske knjižene zadruge, osobito znamenito Kolo, predstavljaju plave oči srpske književnosti. Krupne, plave, umne i radoznale. Osvetljavaju i opamećuju. Umiruju i hrabre…“
Pripremila Natalija Sinanović
Tako je čuveno Zadrugino Kolo video Branko V. Radičević, njen nekadašnji autor i predsednik. Plavo kolo ima 131 godinu i 770 knjiga. U knjizi Plave oči srpske književnosti dvadesetpetoro naučnika, profesora i kritičara govore o velikim piscima i velikim epohama.
„Treba je čitati tako gde se knjiga otvori. Treba je čitati po temama koje čitaoca zanimaju. Koga zanima kako je u Srpskoj književnoj zadruzi, odnosno u Kolu tretiran Njegoš, on će uzeti tekst prof. Mila Lompara, i pročitaće o svim izdanjima Njegoševih dela, ali i o knjigama studija i rasprava o Njegošu. Isto tako o Crnjanskom, o Andriću, o Vuku, o Dositelju. Najveći stubovi naše Književnosti dobili su najviše prostora u našoj knjizi. verujem da će imatii svoje prave čitaoce“, naglašava Dragan Lakićević, glavni urednik Srpske književne zadruge.
Na primer, da li znate ko je Marko Car? Zbog njegove negarivne recenzije 1928. godine Zadruga nije objavila Ljubav u Toskani, Miloša Crnjanskog.
„Zaista je to bila jedna žustra polemika koja se mesecima vodila u javnosti i Marko Car jeste negativno ocenio putopis koji je doduše tek kasnije nazvan Ljubav u Toskani, iako je naravno Crnjanski već uveliko bio poznat, da je imao prvi roman Seobe iza sebe. Međutim, ta nepravda u trenutku koja je učinjena Crnjanskim, kasnije će biti ispravljena i SKZ će praktično pružiti Crnjanskom ruku pomirenja 1962. godine, i na izvestan način najaviti konačan povratak Crnjanskog iz egzila. Tako da će 1962. godine, kao što sam pomenula, u Plavom kolu, u dva toma biti objavljene zajedno Seobe i druga knjiga Seoba“, navodi dr Milica Kecojević.
A onda su se u Plavom kolu pojavile i tri kritičke studije o Crnjanskom, piscu čija poezija i proza podjednako interesuju studente književnosti. Tu ćete naći i tekstove o beogradskom stilu, o razvoju srpskog jezika i književnosti.
„To je rekapitulacija koja je živi svedok naše književnosti i ne samo književnosti nego uopšte umetnosti, nauke i našeg društvenog života“, dodaje Lakićević.
Plave oči srpske književnosti prati i peta knjiga bibliografije. Svedoči o onome što je objavljeno u protekle dve decenije.