Други о нама, Задругин летопис
Представљен први том „Историје српског народа у Југославији“ (1918–1941)
мар
Први том „Историје српског народа у Југославији“ (1918–1941) је капитално дело Српске књижевне задруге (СКЗ) и наставак је 10-томне „Историје српског народа“, оцењено је вечерас на представљању издања.
Говорећи пред посетиоцима амфитеатра Народне библиотеке Србије, академик Љубодраг Димић је рекао да књига доноси кроз неколико прилога ауторски поглед стручњака на историју Срба у Југославији од 1918. до 1941. године.
Димић је рекао Тањугу да је Први том „велики подухват“ седморице аутора прилога – Станислава Сретеновића, Душана Фундића, Драгана Бакића, Војислава Павловића, Александра Милановића, Слађане Јаћимовић и Игора Борозана.
Из СКЗ су навели да је књига из 2025. године, са 616 страницу Б5 формата, уз луксузан повез и 88 страна илустрација, прва велика савремена синтеза међуратног периода, са посебним освртом на политичке процесе, међународни положај државе, културни развој и на српско-хрватске односе.
„Видећемо каква ће бити оцена, јер овај подухват са собом носи доста похвала, али се истовремено суочавамо са радом који у себи носи мноштво могућности да се другачије мисли, пише, разуме и посматра историјски процес“, оценио је Димић.
Према његовим речима, књига „није писана из комунистичке перспективе, него из пера научника и готово сваки од њих је имао могућност да унесе себе и свој поглед на прошлост“.
„Тако добијамо мозаичну слику, која истовремено говори о томе да се са нечим можемо и не морамо сложити, да нешто можемо и морамо надопуњавати и да нешто требамо и да похвалимо“, навео је академик.
Димић је додао да ће након Првог тома бити прилике да стручњаци о појединим деловима књиге разговарају, да се долази до неких идеја како писати и истраживати даље, и „како доћи до резултата који имају додатну, већу тежину“.
Сретеновић је оценио да се ради о капиталном делу и да је основна хипотеза његовог прилога да Срби први пут у историји уједињени у једну држави нису имали довољно људских и материјалних снага да је развију према замисли српске владе из 1918. године.
Говорећи о свом прилогу, Бакић је навео да се сменом југословенског премијера Милана Стојадиновић завршила једна епоха, пошто је југословенство које је форсирао оспорено као концепт.
Павловић је навео да је након пада Стојадиновића Југославија „постала још мање српском“ и да је споразумом Цветковић-Мачек у неким цртама заличила на Аустро-Угарску и на оно што су Хрвати тражили 1918. године.
Директор Српске књижевне задруге Душко Бабић је рекао да је „Историја српског народа у Југославији“ једно од најважнијих дела које су објавили последњих година.
Према његовим речима, књига је замишљена као наставак десетотомне СКЗ-ове „Историје српског народа“, која се била завршила са 1918. годином и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Бабић је додао да Први том покрива период између Првог и Другог светског рата, „у коме су Срби први пут у историји живели у држави коју су створили својом вољом, а није се звала Србија, већ Југославија“.
Према његовим речима, Срби са Југославијом нису добили ништа или скоро ништа, а оно што се 1918. године чинило као добитак – обједињавање народа у један државни оквир, време је обесмислило и поништило.
Бабић је навео да читаоце чекају питања да ли је вредело што су се Срби због Југославије одрекли сопствене државне традиције, што су се као победници у Првом светском рату ставили у исту раван са пораженима, жртвовали име језика и залагали да се одрекну писма.
МОЖДА ЋЕ ВАС ЗАНИМАТИ ...
