Razgovor o knjizi Duška Babića „Njegošev nacionalizam“: Suočavanje sa sadašnjošću

Posetioci tribine održane u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra, u sredu 19. maja, imali su priliku da kroz razgovor o knjizi Njegošev nacionalizam, autora Duška Babića, upravnika SKZ, saznaju više o Njegoševom poimanju nacionalnog identiteta, odnosu nacije i vere, ali i o tome kako nam danas njegoševska ideja može pomoći u prevazilaženju ličnih i kolektivnih kriza.

Nakon uvodne reči Vesne Kapor, o knjizi je govorio urednik Nikola Marinković, književni kritičar i esejista. Posmatrajući knjigu najpre sa književnog stanovišta, Marinković je istakao najznačajnije izvore i ozbiljnost naučnog pristupa kojim je napisana. Naglasio je duboko autorovo razumevanje Njegoševih ključnih ideja i veze između nacije i vere, odnosno u kojoj meri je Njegoševa ideja naroda ukorenjena u svetosavskom i kosovskom zavetu. Za Njegoša je nacionalno osećanje duhovna kategorija, a krugovi identiteta se formiraju na relaciji čovek-porodica-srpstvo-slovenstvo.

„Istorija tumačenja Njegoševog rodoljublja je vrlo problematična. Pre profesora Babića na ovaj način Njegoša su tumačili samo vladika Nikolaj Velimirović, zatim u nekim svojim radovima mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije i delom Žarko Vidović, a shvatiti njegoševsku ideju na pravi način je od presudne važnosti, jer nas vraća izvorima iz kojih je potekao Njegoš i istinskom razumevanju njegovih poruka i pouka“, zaključio je Marinković i dodao koliko je ovo delo značajno u aktuelnom istorijsko-političkom kontekstu, u kome je obeležavanje 200-godišnjice rođenja vladike Rada prošlo nezapaženo, te da ova knjiga može dati ključni doprinos da se to ne ponovi i vrate autentične njegoševske misli u našu kulturu.

Putem video-bima u razgovor se uključio i Vladimir Dimitrijević, profesor književnosti i pravoslavni mislilac, naglasivši da bi knjiga Njegošev nacionalizam trebalo da ima status udžbenika, po ozbiljnosti sa kojom se bavi temama Njegoševe pesničke poetike ali i suštinskih životnih uverenja, čuvajući nas od pogrešnih izbora i vraćajući iskonskim vrednostima.

„Pozivam vas da pročitate ovu knjigu, da je poklanjate, da je čitate svojoj deci, kako bi se upoznali sa kosovskim i svetosavskim zavetom“, naglasio je na kraju Dimitrijević.

Objašnjavajući otkuda naslov Njegošev nacionalizam, autor se osvrnuo na pravo, rečničko značenje pojma nacionalizam, ukazujući u kojoj meri se ono danas izgubilo, te se nacionalizam poistovećuje sa šovinizmom i povlači uglavnom loše konotacije. U osnovi, nacionalizam je rodoljublje, ljubav prema svom narodu, zemlji i svim onim idejama na kojima počiva kolektivna svest jedne nacije, a prema kojima se formira i pojedinac.

„Bez nacionalnog zajedništva čovečanstvo mnogo gubi“, rekao je Babić. Autor je podsetio i na stavove prof. Jovana Deretića („Put srpske književnosti“) da je i Njegoš kao i drugi pisci njegovog vremena bio srpski patriota, ali da je za razliku od njih on dao dublju reč i veći intenzitet. „Njegoš nije samo pesnik, on je kodifikator našeg narodnog bića, koji otključava i pokazuje, tumači naše narodno biće i istovremeno predstavlja njegov temelj, ili kako je rekao Žarko Vidović – on je ključ za razumevanje našeg nacionalnog bića“, kazao je Babić.

U današnje vreme sukoba i novih traženja, knjiga kao što je Njegošev nacionalizam može nam pomoći da na jasnim naučnim, književnoistorijskim i istorijskim osnovama, kroz biografiju i stvaralaštvo genija kao što je bio vladika Rade, rehabilitujemo sopstveni osećaj nacionalne pripadnosti i u skladu sa tim i sami duhovno i praktično ojačamo, kao pojedinci i kao deo svoje nacionalne zajednice.

„Baš sada je potrebno i korisno sagledati Njegoševu nacionalnu ideju, ne zbog toga da bismo pobegli iz ružne sadašnjosti nego, naprotiv, da bismo se sa njom (i sa sobom), suočili na valjan način“, stoji u knjizi Njegošev nacionalizam.