Књига Горди и понизни Јована Попова је свеобухватна студија о дубоким контрастима и парадоксима људске природе у делима Фјодора Достојевског. Истражујући како понос и понизност коегзистирају у једној особи, а не унутар супротстављених ликова, аутор показује да су ове две особине дубоко испреплетена у свести јунака. Пратећи парадоксалне психолошке профиле Достојевскових ликова, Попов анализира широку галерију ликова, које је феноменолошки поделио на слуге, лакрдијаше и еротичаре, наглашавајући како се они суочавају са својим противречностима у сферама љубави, власти и сексуалности.
Односи господара и слуге, као и динамика између доминације и покорности, добијају ново светло кроз паралелу са великим делима Гогоља, Тургењева и Толстоја. Аутор такође истражује Достојевскову употребу елемената мазохизма и садизма као начина да се истакну љубавни конфликти, док истовремено открива фасцинантне парадоксе у односима његових јунака.
Зато монографија Горди и понизни представља драгоцен допринос разумевању парадоксалне људске природе коју је Достојевски тако мајсторски представљао, показујући како понос и понизност не само да коегзистирају, већ и продубљују драму и трагичност његових дела.
Из књиге Горди и понизни
„Бављење пишчевим опусом у целини открива да је филозоф из подземља тек један од многих парадоксалиста који се код њега јављају, а да се њихова парадоксалност, односно противречност њихових карактера, манифестује на различите начине. За нас је најподстицајнији био један од драстичних парадокса у равни психологије извесног броја јунака – спој гордости и понизности, два наизглед супротна и неспојива карактерна својства. Наслов на корицама, дакле, не подразумева некакав контрастни однос између два типа јунака, гордих и понизних – он указује на супротстављеност унутар њих, на иманентну контрадикторност њихове психолошке структуре. […]
Понизни, дакле, не морају бити понижени, као што понижени не морају бити понизни већ, напротив, могу у себи сачувати одређену меру гордости, каткад и врло високу. На то ћемо указати на више места у тексту који следи, али ће наша првенствена намера остати настојање да премостимо јаз између гордих и понизних и да покажемо како је Фјодору Достојевском, као непревазиђеном анатому човекових противречности, пошло за руком да створи живе и убедљиве карактере у којима су гордост и понизност сједињене у парадоксалном амалгаму.”
Садржај књиге погледајте ОВДЕ.