ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ, Драган Колунџија

Драган Колунџија, песник особеног лирског, исповедног и интимистичког гласа, траје у српској књижевности већ више од педесет година. Његове прве песничке књиге неосимболистичке инспирације уносиле су у тадашњу српску поезију боју и тонове непосредног, младалачког доживљаја рустикалног живота и пејзажа, препуног драматичних и сугестивних песничких пројекција и преокупација. Виталистичка линија Колунџијиног певања из раних песама, којима доминира тематска свежина, сликовита фигуративност и сугестија умножених значења, у доцније писаној поезији уступала је место новим песничким и животним темама, често везаним за урбани пејзаж и његове противуречности, али увек је остајала дубоко субјективна, сликовита и непосредна. Нова поезија је, отвореније од ране, кореспондирала са егзистенцијалним реалијама историјског времена у којем се последњих деценија двадесетог века налазио и сам песник, али је и она, као и раније писана, обележена песниковим уверењем да поезија својом снагом и сугестивношћу равноправно учествује у откривању и потврђивању смисла стварности као и остале духовне делатности данашњег човека. Избор Слободана Ракитића из поезије овог песника који тако дуго остаје привлачан читаоцима, показаће колико дубока, искрена изворна вера у поезију може да допринесе њеном опстанку у данашњем непоетском времену.

Наслов дела: Изабране песме