У роману Кратки спојеви, који се надовезује на награђивани Род ораха, писац се враћа најдубљим слојевима личне и породичне историје, пратећи траг пронађеног, прекинутог рукописа који покреће цело приповедање. Из тог недовршеног записа отвара се простор сећања у коме се прошлост не појављује као затворена прича, већ као живо, узнемирујуће и драгоцено присуство.
У средишту књиге налази се фигура мајке – као ослонац памћења, унутрашње порекло приповедача и тачка из које се изнова осветљава детињство. Преко ње се откривају породични односи, завичајни свет, рани страхови, нежности и губици, али и оно што је у животу остало недоречено, прекинуто или потиснуто. Мајка је овде истовремено и блиска и симболична фигура: присуство које траје и онда када га више нема, глас који из тишине наставља да обликује сећање.
Многи догађаји у роману ослањају се на стварна искуства и препознатљиве животне ситуације, али су уметнички преображени у снажну и лирски густу прозу. Имена ликова нису документарна: она су пријатељски иронизована, духовито померена и књижевно обликована, тако да стварност не губи своју истинитост, већ добија нову, убедљивију димензију.
Ово је роман о мајци, о пореклу, о детињству и о трагању за смислом у ономе што је остало недовршено. А оно што на почетку делује као прекид – у рукопису, у сећању, у животу – на крају се разрешава у сну, у простору где се најдубље додирују лична истина и књижевност. Као природан наставак Рода ораха, ова књига доноси зрелу, сугестивну и читалачки привлачну прозу која остаје дуго у памћењу.


