О ПИТАЊИМА КАРАКТЕРА И МОРАЛНОГ ИЗБОРА, Епиктет

Од времена раних хришћана, па до 20. века, Епиктет је био један од најутицајнијих стоика. Књига О питањима карактера и моралног избора доносе његове кључне, а необјављене текстове на српском језику.

Данас, на почетку 21. века, интересовање за Епиктета више није само академско или филозофско. Након бројних ратова, криза и потреса, потрага за мудрошћу која води кроз живот шири се и ван оквира академије. „Епиктет то и заслужује јер чак и кад одбацимо све оно што је у њега застарело, што припада једном другом времену и простору, остаје у његовим Предавањима обиље мисли, савета и дубоких убеђења које и данас свако може да разуме и да бар покуша да примени у сопственом животу.”

Из предговора књизи О питањима карактера и моралног избора

„Епиктет није увек лак за читање и разумевање. Он следи своје асоцијације, мења слике, прелази с једне идеје на другу, често без икаквог упозорења. Наслови појединих предавања дају врло мало увида у садржај текста или наук који одатле треба извући. По некад цело предавање може деловати као понављање већ познатих идеја, али истовремено и садржавати нешто потпуно оригинално и вредно пажње.

Зато Епиктета треба читати екстензивно, али у мањим дозама, без неког одређеног реда, док се не уђе у његов стил и не почну примећивати основни мотиви и кључне идеје.”

Одабране Епиктетове мисли

Једном човеку једно изгледа разумно или неразумно, а другом друго, баш као и шта је добро а шта зло, шта корисно а шта некорисно. Зато нам је понајвише и потребно образовање, да бисмо научили како да примењујемо општи појам разумног и неразумног на појединачне случајеве, а у складу са природом.

(…)

Ако би неко био у стању да како ваља и у потпуности схвати и прихвати учење да смо ми сви у крајњој линији потекли од Бога, и да је Бог отац и људи и богова, мислим да тај никад не би за себе помислио да је нико и ништа, такорећи репа без корена.

(…)

Страшљив човек ти је баш то и ништа више – мртво тело и нешто мало крви; да је нешто више, и сам би схватио да нико није због другога несрећан.

(…)

У тешкоћама се види какав је ко човек. Зато, кад искрсне нека тешкоћа, ти се сети да ти је то Бог – као твој тренер – одредио да се бориш са грубим и снажним противником. А због чега – пита се неки. Па, зато да постанеш олимпијски победник, а то не бива без много зноја и напора.

(…)

Зато што смо опрезни у погледу оног што је истински лоше, испашћемо храбри у свему осталом.