То су приче о игри и збиљи; стварној и нестварној смрти, а највише о могућностима љубави. Колико љубави, толико људи и прича. Ни једна смрт није иста, као ни један живот – ништа се неће поновити. Љубав и смрт су главни феномени живота и судбина Сашиних јунака. Њихове појаве су лирске параболе – са симболичним линијама постојања… Не зна се јесу ли зачудније, изненађују ли више или мање „каже“ о љубави или о смрти, где има више среће, где несреће!
Наслов дела: Приче о љубави, смрти и још неким ситницама