Пред читаоцем је други део једне од темељних књига српске фолклористике, Природа у веровању и предању нашега народа.
Објављена постхумно, 1958. године, ова двотомна књига употпунила је велику научноистраживачку празнину и постала је незаобилазни источник и основа генерацијама истраживача. Ова представља непресушан и непревазиђен извор истраживања и проучавања фолклорног доживљаја света природе.
Тихомир Ђорђевић латио се обимног посла, те његова монографија једновремено представља један од најисцрпнијих етнографских и фолклористичких библиографских изворника о српским, јужнословенским и балканским народним пред ставама о природи све до почетка Другог светског рата. Због тога није претерана оцена Веселина Чајкановића да је Тихомир Ђорђевић „најбољи српски фолклориста”.