Славенко Терзић (1949)

Историчар и дипломата, рођен у Пандурици код Пљеваља.  Дужност председника Српске књижевне задруге обављао је од 2001. до 2005. године.

По завршетку студија на Филозофском факултету у Београду (1972), радио је као професор историје у Алибунару и Ковачици, а  затим на Историјском институту САНУ, где је обављао и дужност директора, од 1987. до 2002. године.   Од 2012. до 2019. био је амбасадор Србије у Руској федерацији. Редовни је члан САНУ и инострани члан АНУРС. Сенатор је Републике Српске.

Као историчар посветио се истраживању историје српског народа у 19. веку и односу балканских држава и великих сила. Докторирао је на тему: Србија и Грчка у другој половини 19. века (1856-1903). Најзначајнији рад му је монографија: Стара Србија (19-20 век) – драма једне цивилизације (2012).