ВАСКРШЊИ ПОПУСТ (од 23. априла до 6. маја): 25% попуста на сва издања СКЗ! ПОСЕТИТЕ НАШУ КЊИЖАРУ, ИЛИ КУПИТЕ ОНЛАЈН!     *     УЧЛАНИТЕ СЕ У СКЗ! Добијате: 6 књига из Кола и 30% попуста на сва наша издања! Задруга је старо име за породицу!

У Сали СКЗ представљена издања Института за српски језик САНУ, поводом јубилеја ‒ 75 година од оснивања

У четвртак, 3. новембра 2022. године, Институт за српски језик САНУ био је гост Српске књижевне задруге у оквиру редовног окупљања „Кафа у СКЗ“, где је представио своја издања која су објављена у протеклих десет година. Повод за промоцију било је обележавање јубилеја – 75 година постојања и рада Института. Том приликом говорили су директор Института проф. др Софија Милорадовић и представници шест институтских одсека: др Мирјана Гочанин и др Драгана Цвијовић (Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника Српске академије наука и уметности), др Јелена Јанковић (Етимолошки одсек), мср Драгана Дукић (Старословенистички одсек), др Биљана Савић (Дијалектолошки одсек), мср Милица Рабреновић (Одсек за стандардни језик) и др Ана Шпановић (Одсек за дигитализацију).

На самом почетку присутне је поздравио управник Српске књижевне задруге др Душко Бабић и истакао значај сарадње Задруге и Института, која је и формализована, те различите видове те сарадње који ће бити остваривани у наредном периоду.

У уводном излагању, проф. др Софија Милорадовић најпре је изразила захвалност домаћинима, а потом је истакла да је промоција институтских издања једна од активности у оквиру обележавања јубилеја, којом се скреће пажња на делатност Института. Надаље је подсетила присутне да је Институт за српски језик САНУ централна научна установа у Србији која систематски и свестрано проучава српски језик на плану синхроније и дијахроније и израђује капитална лексикографска и лингвогеографска дела – речнике и атласе. У даљем обраћању речено је да се мисија Института сада реализује у оквиру шест одсека, чији је рад сведено назначен, а затим је  представљена и широко разграната сарадња Института са домаћим и страним научним, наставно-научним и културним институцијама, као и учешће институтских сарадника у бројним научним и стручним телима и комисијама.

Изузетно плодна издавачка продукција Института током протекле деценије предочена је кроз многобројне едиције, часописе и монографске публикације. Представљена су четири тома Речника САНУ, који је означен као један од најважнијих и најзахтевнијих дугорочних пројеката српске науке и културе од националне и општесловенске важности. Осим овог тезауруса, промовисана су и два речника која спадају у домен специјалне лексикографије. Едиција Монографије обогаћена је у протеклом десетлећу за 18 наслова, међу којима су неки понели награду „Павле и Милка Ивић“, а када је реч о дијахронијским истраживањима, централна едиција је Старословенско и српско наслеђе, која настоји да актуализује теме делатности Солунске браће и старе српске културе у оквиру ширег словенског контекста. Посебно значајан сегмент издаваштва Института јесу часописи Српски дијалектолошки зборник, Јужнословенски филолог, под чијим окриљем настаје и засебна серија Библиотека Јужнословенског филолога, као и Наш језик, који имају вековну традицију и све до данас стоје у врху по свом научном угледу и признатости у језичкој периодици. Зборници радова издати у протеклом периоду говоре о разгранатости тема научних скупова на којима су представљени – подједнако су заступљени дијахронија и синхронија, стандардни српски језик и дијалекти српског језика, као и проблеми терминологије и језичког планирања. На списку публикација Института за српски језик нашла су се и пригодна издања, као и четири граматике и приручника. Посебан акценат стављен је и на дигитална издања Института, захваљујући којима рукописне збирке речи, дијалекатски речници, историјска и савремена издања постају потпуно претражива и доступна широј публици, а научницима олакшавају процес истраживања и обраде грађе.

На крају представљања је проф. др С. Милорадовић поменула да су у Институту недавно биле уприличене и радионице за ученике Филолошке гимназије, које види као кључ за промоцију науке и бриге о српском језику међу младима, а с посебним освртом на присуство у публици ученика Х гимназије „Михајло Пупин“, који су дошли на промоцију са својим предметним наставником Кристином Павловић Рајић. У својој завршној речи, управник Српске књижевне задруге Д. Бабић скренуо је још једном пажњу на узајамно поштовање и сарадњу која постоји између те културне и издавачке установе и Института за српски језик САНУ.


Институт за српски језик САНУ у Српској књижевној задрузи

Присутне је поздравио др Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге

Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, говорила о овој централној научној установи у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, и израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа

Др Мирјана Гочанин представила је четири тома Речника САНУ, који је означен као један од најважнијих и најзахтевнијих дугорочних пројеката српске науке и културе од националне и општесловенске важности

Др Драгана Цвијовић говорила је о едицији Монографије, у којој се објављују резултати истраживања на институтским пројектима/одсецима

Посебно значајан сегмент издаваштва Института јесу часописи, о којима је говорила је др Јелена Јанковић

Српски дијалектолошки зборник

Јужнословенски филолог

Библиотека Јужнословенског филолога

Наш језик

Мср Драгана Дукић представила је Речник Маријиног четворојеванђеља

Др Биљана Савић говорила је о зборницима радова, попут: Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа, Лексикологија и лексикографија у светлу актуелних проблема, Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије

Мср Милица Рабреновић

Синтакса пасива у савременом српском језику

Монографија Стих и језик

Речник појмова из периода епидемије ковида

О дигиталним издањима Института, захваљујући којима рукописне збирке речи, дијалекатски речници, историјска и савремена издања постају потпуно претражива и доступна широј публици, а научницима олакшавају процес истраживања и обраде грађе, говорила је др Ана Шпановић