ВАСКРШЊИ ПОПУСТ (од 23. априла до 6. маја): 25% попуста на сва издања СКЗ! ПОСЕТИТЕ НАШУ КЊИЖАРУ, ИЛИ КУПИТЕ ОНЛАЈН!     *     УЧЛАНИТЕ СЕ У СКЗ! Добијате: 6 књига из Кола и 30% попуста на сва наша издања! Задруга је старо име за породицу!

Бранислав Матић: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, ЛУЧ КУЛТУРЕ СРПСКЕ

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, ЛУЧ КУЛТУРЕ СРПСКЕ

Да би се описао значај Српске књижевне задруге, вероватно би било довољно навести само имена. Имена оснивача и настављача, имена писаца на корицама њених књига, имена задругара. Сума значаја и значења тих имена предочила би нам све што треба. Био би то један од најсветлијих именика који се може саставити у нововековном српству.

Да би се заиста схватила улога Српске књижевне задруге у народу којем припада, требало би само добро ослушнути и потпуно разумети сваку од три речи у њеном називу. Траје тако дуго и држи се тако високо зато што је СРПСКА, зато што је КЊИЖЕВНА, и зато што је ЗАДРУГА.

Задруга није само установа књиге и културе, издавачка кућа, благородно друштво. Она у себи, свом раду и својим списима, садржи најбољи национални програм који Срби имају. (Принципи унутарње организације Задруге и данас су модел по којем би се могла устројити веродостојна српска држава.)

У Задругиној биографији читамо реченице-програме:

„Свем народу српском.“ „Јединство српског културног простора као предуслов опстанка и напретка.“ „Спој народа и елите, без шавова, органски и складан; народна елита и елитни народ.“ „Остављати на страну све што нас може делити, јаче потражити оно што нас може зближити и саставити.“ „Хришћанска култура и економија, солидарност и етика – то је наша политика.“ „Врхунске културне, уметничке и духовне вредности припадају и треба да буду доступне свима нама.“ „Дух традиције и дух савремености.“ „Духовни и културни континуитет српског народа.“ „Култура и просвета најсигурнији су ослонац модерног друштва, основни услов духовног јединства и напретка народа српског, ма где он живео.“ „Ми смо одговорни за то хоћемо ли имати коме да оставимо своје Свето Предање.“ „И кад све друго потоне у прах и мрклину, ову луч сачувај, сине, као кандило. Ово зрно из којег ће све поново нићи.“

После Андрића или Самарџића, Попе или Раичковића, Ракитића или Лакићевића, о Српској књижевној задрузи можда би требало говорити само читањем. Овде, на Косову, утолико пре и утолико више.

Бранислав Матић