Dobrica Ćosić (1921–2014)

Akademik, pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, Dobrica Ćosić rođen je u Velikoj Drenovi kod Trstenika 1921. godine. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu, a nakon oslobođenja završio Višu političku školu „Đuro Đaković”.

Svoj prvi roman, koji je istovremeno i prvi moderni roman o jugoslovenskoj revoluciji koji kritikuje revolucionarni teror – Daleko je sunce, objavio je 1951. godine. Roman je preveden na tridesetak jezika, a samo u SSSR-u štampan u 1.600.000 primeraka. Slede romani: Koreni (1954), Deobe (1961), Bajka (1965), Vreme smrti (tetralogija, 1972–79), Vreme zla – trilogija Grešnik (1985), Otpadnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlasti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Svojim delima nastojao je da predstavi tragičnu sudbinu srpskog naroda, opiše nacionalnu problematiku kroz vremenski i prostorni okvir nabijen istorijskim događajima.

U periodu od 2001. do 2008. godine, Dobrica Ćosić u šest knjiga objavljuje Piščeve zapise, lične zapise u dnevničkoj formi. Pretposlednji Ćosićev roman, Vreme zmija, izašao je 2009. godine. U pitanju su dnevničke beleške nastale u vreme i nakon NATO bombardovanja. Njegov poslednji roman U tuđem veku, u kome iznosi svoje stavove prema aktuelnim društveno-političkim temama u Srbiji, objavljen je 2011. godine.

Svojim delima dospeo je u sam vrh srpske književnosti. Dobrica Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. za roman Koreni, a drugi put bio je njen laureat 1961. godine za trilogiju Deobe. Udruženje književnika Srbije dodelilo mu je 1986. Nagradu za izuzetan značaj za književno stvaralaštvo. Povelju Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte dobio je 1989. godine. Njegoševa nagrada uručena mu je 1990. godine na Cetinju za troknjižje Vreme zla. Dva puta je dobio tradicionalnu godišnju nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju domaću knjigu (1990. godine za roman Vernik i 1996. za roman Vreme vlasti I). Povodom sedamdesetog rođendana dobio je 1991. godine specijalnu Vukovu nagradu. Juna 1993. dodeljena mu je književna nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“, dok je roman Vreme vlasti višestruko nagrađivan (Kočićevo pero 1996, Nagrada „Laza Kostić“ 1996, „Meša Selimović“ 1997, „Petar Kočić“ 1997, Kočićeva nagrada 1998, Nagrada „Svetozar Ćorović“ 1997, a ugledni švajcarski list Nuvo Kotidijen je na osnovu ankete među čitaocima, početkom maja 1996. ovaj roman proglasio jednim od sedam najboljih evropskih romana). Godine 1998. u Kruševačkom pozorištu uručen mu je „Zlatni krst despota Stefana Lazarevića“.

U Moskvi je maja 2010. postao prvi dobitnik Nagrade „Puškin“ za izuzetne zasluge u književnosti, a u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti „Zlatni vitez“ predsednik Udruženja pisaca Rusije Valerij Ganičev uručio je Ćosiću i Nagradu „Zlatni vitez“ za književno stvaralaštvo. Predsednik tog foruma, poznati ruski glumac Nikolaj Burljajev, nazvao je Ćosića „legendarnom ličnošću“ i kazao da je po svom stvaralaštvu Tomas Man okarakterisao početak 20. veka, a kraj tog veka — Dobrica Ćosić.

Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem i Ordenom za hrabrost.

Od 1969. do 1972. bio je predsednik Srpske književne zadruge. Za dopisnog člana Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine.

Dobrica Ćosić je kandidovan za Nobelovu nagradu tri puta: 1983, 1989. i 2011. godine.

Pored književnosti, ostavio je trag i u političkom životu Jugoslavije. Politički aktivan još tokom rata, nakon oslobođenja bio je član Agitpropa Centralnog komiteta KP Srbije, a zatim narodni poslanik u republičkoj i saveznoj skupštini. U početku na liniji sa partijskim vrhom i kao blizak saradnik Josipa Broza Tita, Dobrica Ćosić je svojim nezavisnim stavom i kritičkim istupima u javnosti postepeno stekao status političkog disidenta. Otvaranjem pitanja Golog otoka, suprotstavljenjem političkoj likvidaciji Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića i svojim stavom o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, godinama je bio politički anatemisan i isključen iz javnog života. Juna 1992. godine izabran je za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije.

U Udruženju „Adligat” u Beogradu, čiji je Ćosić bio član, nalazi se Zbirka književnika Dobrice Ćosića, sa više od dve stotine njegovih posveta, nekoliko rukopisa i delom knjiga iz njegove lične biblioteke.

Preminuo je 18. maja 2014. u Beogradu.