Други о нама, Задругин летопис
Јована Милованчевић: БЕСКРАЈНО ПРИЧАЊЕ ПРИЧЕ (Енес Халиловић, Каменорезачки занат, СКЗ)
мар
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 8. март 2025, LXVIII, број 47
_________________________
Бескрајно причање приче
(Енес Халиловић, Каменорезачки занат, СКЗ)
Књига „Каменорезачки занат“ Енеса Халиловића у издању Српске књижевне задруге састоји се од изабраних прича раније објављиваних у појединачним књигама: „Потомци одбијених просаца“ (2004), „Капиларне појаве“ (2006) и „Чудна књига“ (2017, 2018), уз неколико додатих, нових приповедних текстова који са већ познатима творе наративно јединство, градећи у овом избору брижљиво компоновану целину са јаком унутар поетичком сродношћу. Слика света у књизи је дубоко традицијски детерминисана, а духовно располућеним животом јунака владају виши закони и норме које се не смеју прекршити јер поредак држе на окупу. Настојање јунака да прекорачи задато уводи га у кошмарни, метафизички лимб осујећене целовитости. Јунак Енесове прозе осећа метафизички страх пред отвореним небом, иако га непрестано изазива. Затворено небо, са друге стране, чини да је човек непрекидно и одсудно тужан. Ово је скоро па дистинктивна црта поетике Енеса Хаиловића што се потврђује изнова и у овој књизи.
Избор пред нама доноси неколико важних поетичких разлика међу споменутим збиркама. У „Потомцима одбијених просаца“ читамо приче сложеније наративне структуре у којима, кроз митско-фолклорни подтекст, пробија богато језичко врело колективности, а стилски изнијансирани пасажи творе слику високе симболичке вредности. Животи ових јунака су судбински одређени, а они на земљи живе под строгим надзорима патријархалне културе и космичке закономерности. Њихови животи су у рукама виших сила: песници су потомци древних народа; људи сами копају своје гробове, претварају их у бунаре, а затим их у њих бацају да би се из воде вечно помаљали; снови наводе на смртне грехове; јунаци се појављују на својим сахрана; на путевима срећу хтонска бића.
Као по жанровским својствима поетике магијског реализма, и у прози Енеса Халиловића, чудно, чудесно и магијско напоредо постоје са реалним и историјским. Усуд и онострано се прихватају мирно и постају делом свакодневног живота. Космос се изврће на своје наличје и спушта на земљу. Тај виши поредак у култури части у којој живе Енесови јунаци, тиче се живота свакога од њих. Издаја се не прашта, срамота се мора вратити срамотом, крв крвљу. Лепота се мора казнити јер је грех према боговима. Однос не може остати недоречен. Јунаци ове прозе живе своје радикалне, бескомпромисне животе и плаћају их жртвовањем свакодневне среће.
По уделу чудесног, али и радикално схваћеног живљења, овој збирци је блиска и „Чудна књига“, нешто сведенијег наративног ткања, али јаке симболичке носивости. И она је препуна необичних јунака које не могу обесити јер нема онога што би њиховом телу дало тежину; деце која не ходају дуго, али причају као одрасли; воде која усахне када се зачује музика у селу. Чуду се не чуди, али се јавља моменат сумње, а тиме отвара простор ка индивидуалитету. Ово је место модерности прозе и хуморног, сатиричног тоналитета. Постоји забуна, случај замене, обрта. Космос се са овим јунацима игра, а њихов смех је јаук над понором, над ужасом, над умирућим. Ово је истовремено и пропадање у бизарном које се, неретко, чини чудесним и чудним јер не прати уобичајени ток живота. Борба са њим није борба са узвишеним космичким већ са ништавним подземним силама. Бити у бизарном значи, такође, не владати животом, али зарад много нижих циљева. Ипак, хуморни плашт који ово прекрива чини причу динамичном, занимљивом и, такође, животно могућом.
Нешто сведенију структуру у наративном смислу имају приче из збирке „Капиларне појаве“, анегдотског су карактера, пуне језичких поигравања и стилских досетки. Приповедни текстови ове књиге су кратки, често су то скице, обриси приче која стоји иза исприповеданог, а дата је у сенчењима, назнакама, осетима и у компримованом исказу. Недоречености нема, свака прича је извајани драгуљ са себе, духовита, бритка, отворена и јасна мисао о животу над којом, као над литицом, стојимо уплашени и узнесени у исто време. Повлашћени простор збирке је Пештер са околином чиме се у савременој српској прози ствара још једно знаковито место које ћемо једном и по Енесовим јунацима памтити и распознавати. Књижевне легенде и митови настали овде, иако задржавајући свој локани колорит, постају универзални симболи најразличитијим значења и слојева.
У целини, проза Енеса Халиловића је бескрајно поигравање са истином фикције чиме се ствара илузија веродостојности исприповеданог. Тексту се верује и на реалном и на књижевноуметничком плану. Приповедач је причалац, онај који је негде чуо причу и само је записао. Овај фолклорни проседе у организацији текста је нешто што издваја својом особеношћу и необичношћу поетику Енеса Халиловића у свим њеним жанровским различитостима. У тексту који је близак народном говору, техником сказа, неретко у ја форми прича се испоставља истинитијом и ближом човеку. Први слој значења је јасан свима и то је један од њених важних домета.
Књигом изабраних прича „Каменорезачки заната“, Енес Халиловић се још једном приказује као врсни приповедач, истраженог смисла за детаљ и језички изнијансирани свет у коме су чуда последњег времена једнака историјским истинама, фикција саобразна са реалношћу, а врховна човекова моћ да чује и прича причу.
Јована Милованчевић
субота, 8. март 2025.
