Drugi o nama, Zadrugin letopis
Jovana Milovančević: BESKRAJNO PRIČANJE PRIČE (Enes Halilović, Kamenorezački zanat, SKZ)
mar
KULTURNI DODATAK, 8. mart 2025, LXVIII, broj 47
_________________________
Beskrajno pričanje priče
(Enes Halilović, Kamenorezački zanat, SKZ)
Knjiga „Kamenorezački zanat“ Enesa Halilovića u izdanju Srpske književne zadruge sastoji se od izabranih priča ranije objavljivanih u pojedinačnim knjigama: „Potomci odbijenih prosaca“ (2004), „Kapilarne pojave“ (2006) i „Čudna knjiga“ (2017, 2018), uz nekoliko dodatih, novih pripovednih tekstova koji sa već poznatima tvore narativno jedinstvo, gradeći u ovom izboru brižljivo komponovanu celinu sa jakom unutar poetičkom srodnošću. Slika sveta u knjizi je duboko tradicijski determinisana, a duhovno raspolućenim životom junaka vladaju viši zakoni i norme koje se ne smeju prekršiti jer poredak drže na okupu. Nastojanje junaka da prekorači zadato uvodi ga u košmarni, metafizički limb osujećene celovitosti. Junak Enesove proze oseća metafizički strah pred otvorenim nebom, iako ga neprestano izaziva. Zatvoreno nebo, sa druge strane, čini da je čovek neprekidno i odsudno tužan. Ovo je skoro pa distinktivna crta poetike Enesa Hailovića što se potvrđuje iznova i u ovoj knjizi.
Izbor pred nama donosi nekoliko važnih poetičkih razlika među spomenutim zbirkama. U „Potomcima odbijenih prosaca“ čitamo priče složenije narativne strukture u kojima, kroz mitsko-folklorni podtekst, probija bogato jezičko vrelo kolektivnosti, a stilski iznijansirani pasaži tvore sliku visoke simboličke vrednosti. Životi ovih junaka su sudbinski određeni, a oni na zemlji žive pod strogim nadzorima patrijarhalne kulture i kosmičke zakonomernosti. Njihovi životi su u rukama viših sila: pesnici su potomci drevnih naroda; ljudi sami kopaju svoje grobove, pretvaraju ih u bunare, a zatim ih u njih bacaju da bi se iz vode večno pomaljali; snovi navode na smrtne grehove; junaci se pojavljuju na svojim sahrana; na putevima sreću htonska bića.
Kao po žanrovskim svojstvima poetike magijskog realizma, i u prozi Enesa Halilovića, čudno, čudesno i magijsko naporedo postoje sa realnim i istorijskim. Usud i onostrano se prihvataju mirno i postaju delom svakodnevnog života. Kosmos se izvrće na svoje naličje i spušta na zemlju. Taj viši poredak u kulturi časti u kojoj žive Enesovi junaci, tiče se života svakoga od njih. Izdaja se ne prašta, sramota se mora vratiti sramotom, krv krvlju. Lepota se mora kazniti jer je greh prema bogovima. Odnos ne može ostati nedorečen. Junaci ove proze žive svoje radikalne, beskompromisne živote i plaćaju ih žrtvovanjem svakodnevne sreće.
Po udelu čudesnog, ali i radikalno shvaćenog življenja, ovoj zbirci je bliska i „Čudna knjiga“, nešto svedenijeg narativnog tkanja, ali jake simboličke nosivosti. I ona je prepuna neobičnih junaka koje ne mogu obesiti jer nema onoga što bi njihovom telu dalo težinu; dece koja ne hodaju dugo, ali pričaju kao odrasli; vode koja usahne kada se začuje muzika u selu. Čudu se ne čudi, ali se javlja momenat sumnje, a time otvara prostor ka individualitetu. Ovo je mesto modernosti proze i humornog, satiričnog tonaliteta. Postoji zabuna, slučaj zamene, obrta. Kosmos se sa ovim junacima igra, a njihov smeh je jauk nad ponorom, nad užasom, nad umirućim. Ovo je istovremeno i propadanje u bizarnom koje se, neretko, čini čudesnim i čudnim jer ne prati uobičajeni tok života. Borba sa njim nije borba sa uzvišenim kosmičkim već sa ništavnim podzemnim silama. Biti u bizarnom znači, takođe, ne vladati životom, ali zarad mnogo nižih ciljeva. Ipak, humorni plašt koji ovo prekriva čini priču dinamičnom, zanimljivom i, takođe, životno mogućom.
Nešto svedeniju strukturu u narativnom smislu imaju priče iz zbirke „Kapilarne pojave“, anegdotskog su karaktera, pune jezičkih poigravanja i stilskih dosetki. Pripovedni tekstovi ove knjige su kratki, često su to skice, obrisi priče koja stoji iza ispripovedanog, a data je u senčenjima, naznakama, osetima i u komprimovanom iskazu. Nedorečenosti nema, svaka priča je izvajani dragulj sa sebe, duhovita, britka, otvorena i jasna misao o životu nad kojom, kao nad liticom, stojimo uplašeni i uzneseni u isto vreme. Povlašćeni prostor zbirke je Pešter sa okolinom čime se u savremenoj srpskoj prozi stvara još jedno znakovito mesto koje ćemo jednom i po Enesovim junacima pamtiti i raspoznavati. Književne legende i mitovi nastali ovde, iako zadržavajući svoj lokani kolorit, postaju univerzalni simboli najrazličitijim značenja i slojeva.
U celini, proza Enesa Halilovića je beskrajno poigravanje sa istinom fikcije čime se stvara iluzija verodostojnosti ispripovedanog. Tekstu se veruje i na realnom i na književnoumetničkom planu. Pripovedač je pričalac, onaj koji je negde čuo priču i samo je zapisao. Ovaj folklorni prosede u organizaciji teksta je nešto što izdvaja svojom osobenošću i neobičnošću poetiku Enesa Halilovića u svim njenim žanrovskim različitostima. U tekstu koji je blizak narodnom govoru, tehnikom skaza, neretko u ja formi priča se ispostavlja istinitijom i bližom čoveku. Prvi sloj značenja je jasan svima i to je jedan od njenih važnih dometa.
Knjigom izabranih priča „Kamenorezački zanata“, Enes Halilović se još jednom prikazuje kao vrsni pripovedač, istraženog smisla za detalj i jezički iznijansirani svet u kome su čuda poslednjeg vremena jednaka istorijskim istinama, fikcija saobrazna sa realnošću, a vrhovna čovekova moć da čuje i priča priču.
Jovana Milovančević
subota, 8. mart 2025.
