На редовној трибини, четвртком у 11, представљена је 25. новембра књига песама Слободана Јовића ‒ „Исусов трнˮ.
Књигу, коју је ове године Српска књижевна задруга објавила у Малој библиотеци СКЗ, представио је Драган Лакићевић, главни уредник Српске књижевне задруге. Песме су читали: глумица Јана Саламадић и аутор.
***
Песме Слободана Јовића су кратке, заокружене целине-слике. Имају своје унутрашње концентричне кругове – језгра, у којима су, једно у другом, поглед и закључак и мисао. Мисао је лирска сугестија. Песме су споља снимци, изнутра вера – песничка религија доживљаја света. Трњем и шибљем, у закоровљеном дворишту, у песми „Купине“, некадашњи људи дарују и чашћавају онога ко их се сети и ко уме да проникне оно што види и доживи. И икона Богородице „у напуштеном дому“, која виси о концу паучине подсећа песника на нашу„танку и претанку“ веру: „Само што се не прекине“. За веру је та нит одвећ танка, за поезију је та нит танана, а тананост је мера лирске уметности.
Драган Лакићевић