У КРАЉЕВАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА – У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОЈ СТО ТРИДЕСЕТОЈ ГОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА

Поводом великог јубилеја којем се на измаку текуће године приближавамо, стотридесетогодишњици оснивања Српске књижевне задруге, као део циклуса „Водич кроз установе културе”, у краљевачкој библиотеци уприличен је програм представљања најстарије издавачке установе у нашој земљи. Српска књижевна задруга утемељена је 29. априла 1892. године и спада у ред ретких институција у српскоме народу основаних у XIX веку, а опсталих до данас, упркос свим изазовима и потешкоћама са којима се суочавала током свог трајања. О историјату и делатности СКЗ говорили су др Душко Бабић, управник, Драган Лакићевић, главни уредник, и др Бранко Златковић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду и сарадник СКЗ. У свом осврту на историјат установе, др Душко Бабић је истакао основну идеју њеног оснивања, према којој је Задруга била замишљена као друштво за издавање и ширење књиге у народу, потцртавајући дубоку симболичност појма задруга као сржног дела њеног имена, којим се сугерише саборност и окупљање српске духовне заједнице. Сродну смисаону дубину носи и име најгласовитије Задругине библиотеке „Коло”, асоцирајући на духовно коло у које су позвани да се ухвате сви који осећају идеју на којој је Задруга поникла. Као главни уредник СКЗ, у периоду дужем од једне деценије, Драган Лакићевић је указао на издавачки концепт који обухвата више од десет библиотека. Посебну пажњу посветио је едицији „Коло”, која ове године излази сто тринаести пут, сабирајући дела из античких времена, традиције, историје уметности и књижевности. Др Бранко Златковић учинио је посебан осврт на две публикације које су обележиле издавачку 2021. годину у Српској књижевној задрузи. Реч је о капиталном делу „Мит и религија у Срба” Веселина Чајкановића, чије је фототипско издање ове године објављено након пола века од првог објављивања у Задругином „Колу” 1973. године, и студији Тихомира Ђорђевића „Природа у веровању и предању нашега народа”, коју је приредио управо др Златковић. Чајкановићево дело језгри његово импресивно знање из области фолклористике, митологије и религиологије, док је Ђорђевићева студија непревазиђено штиво из области народног живота и предања, у којем је вешто комбинован дескриптивни и етнолошки научни приступ, како је нагласио др Златковић.

Завршном делу програма поетску ноту дало је ауторско казивање одабраних сонета Душка Бабића и изабраног прозног одломка Драгана Лакићевића, који су се на тај начин представили као аутори Српске књижевне задруге.

На концу приче о Српској књижевној задрузи наметнуо се закључак да СКЗ није само издавачка кућа, већ је, од свог оснивања до данас, један од најсветлијих симбола српског културног идентитета.

Аутор текста Данка Спасојевић