МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ

Академик Милован Данојлић (Ивановци под Рудником,  3. јул 1937 — Париз, Француска, 23. новембар 2022) био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Гимназију је учио у Љигу и Београду. Дипломирао је на Групи за романистику Филолошког факултета у Београду.

Повремено је радио у Борби и на париском Радију. Од 1975. претежно је живео у Француској, повремено у Београду.

Прве песме објавио је 1954, а прву књигу Урођенички псалми 1957. године.

Изузетно плодан и свестран писац, аутор песничких књига: Недеља (1959), Ноћно пролеће (1960), Баладе (1964), Гласови (1970), Чистине (1973), Грк у затвору (1975), Пут и сјај (1976), Тачка отпора (1978), Зимовник (1979), Ране и нове песме (1979), Мишја рупа (1982), Вечити наилазак (1986), Чекајући да стане пљусак (1986), Зло и наопако (1991), Разгоревање ватре, 2000, Исповест на тргу (2022) и друге.

Књиге песама за децу: Како спавају трамваји (1959), Фуруница-јогуница (1969), Како живи пољски миш (1980), Песме за врло паметну децу (1994), и друге.

Књиге прозе: Лирске расправе (1967), О раном устајању (1972), Како је Добрислав протрчао кроз Југославију (1977), Тајна кокошке Лепосаве (1979), Змијин свлак (1979), Сенке око куће (1980), То (1980), Брисани простор (1984), Драги мој Петровићу (1986), Нека врста циркуса (1989), Година пролази кроз авлију (1992), Место рођења (1996), Ослободиоци и Издајници (1997), Балада о сиромаштву (1999).

Књиге огледа: Наивна песма (1976), Мука с речима (1977), Чишћење алата (1982), Писати под надзором (1987), Мука духу (1996), Тешко буђење (1996), Велики испит (1999), и друге.

Преводио је Бродског, Сиорана, Арагона, Паунда, Јејтса, Клодела, Шекспира и друге светске писце.

Добитник многих признања, између осталих: Октобарске награде града Београда, Милош Ђурић, Десанка Максимовић и др.

Од 2013. до 2022. године био је председник Српске књижевне задруге.