Плутарх: Ко се највише служи разумом – најређе се позива на чула

Тако и наша чула, ако их не подучимо и не вежбамо на прави начин, како смо објаснили, имају обичај да истрчавају пред руду, при чему често повлаче за собом и сам разум и уваљују га где не треба. Постоји прича, наравно измишљена, да је Демокрит својевољно лишио себе очињег вида тако што нетремице гледао у ужарено метално огледало и допустио да му јара удари у очи, зато да му оне не би узнемиравале ум и позивале га сваки час напоље, него да га пусте да на миру седи код куће и бави се мисаоним активностима, то јест, као да је, да кажемо, затворио прозоре што гледају на улицу. У сваком случају, сушта је истина да они који се највише служе разумом, најређе се позивају на своја чула. Па и академске институције, такозвани „храмови Муза” налазе се углавном ван градова. А стари су ноћ прогласили „милостивом саветодавком” јер су знали да мир и тишина много значи кад треба разматрати проблеме и изналазити решења.

У: Плутарх, О неговању душевног мира и задовољства, Српска књижевна задруга, дивот-издање, Београд, 2017.