Представљена нова књига Емира Кустурице „Видиш ли да не видим“

У разговору о новообјављеној књизи Кустурица је рекао да дело има три тока – један путописни, други је измишљен Хандкеов прелазак на жици преко Дрине, а трећи је пишчев пут у Стокхолм да прими Нобелову награду за књижевност.

Говорећи о књизи „Видиш ли да не видим“, коју је објавила Српска књижевна задруга, Кустурица је признао да му је испрва било тешко да дефинише Хандкеа и да је, читајући његове књиге, схватио да је пишчево главно инспиративно подручје била филозофија Фридриха Ничеа.

Извор: EPA (ETTORE FERRARI)

С том разликом да Хандке верује у Бога и иде у православну цркву, додао је редитељ.

„Сигуран сам да би и Ниче данас, да је васкрсао, тражио Бога. Верујем због своје племенитости и патње кроз коју је пролазио у животу да би се вратио коренима религије на коју је ударио“, навео је Кустурица.

Редитељ се присетио да је аустријског писца упознао након што га је он једини бранио од напада француског филозофа Бернара Анрија Левија и глобалиста да је његов победнички филм из Кана „Андерграунд“ „српско-америчка пропаганда и дело које треба игнорисати“.

Кустурица је подсетио да је Хандке посетио Београд током НАТО бомбардовања 1999. године, и да је „требало да се напише нешто као документ о вредности овог човека“.

„Контраверзе које носи нису само политичке већ и моралистичке. Пишући литературу се приклонио једном народу који је био понижен а није заслужио“, рекао је редитељ.

Према његовим речима, Хандке никад није припадао ниједном покрету али је остао доследан својој литератури „и то је био својеврсни ход по жици“.

Упитан из публике зашто у књизи Хандке пада са жице у Дрину код Старог Брода, Кустурица је рекао да су ту усташе Јуре Францетића 6.220 српских цивила „што заклали, што побили“, док касније руководиоци југословенских република нису ни знали да то место постоји.

„Хандке у тренутку када падне у Дрину одмах иза тога добије Нобелову награду. А врата Старог Брода су врата једног од највећих стратишта у Босни и Херцеговини током Другог светског рата“, рекао је Кустурица.

Он је рекао и да је написао ову књигу у потреби да се избори са „психолошким терором који је завладао планетом од почетка ковид пандемије“.

„Ја сам у књижевности упао као и сви који срљају у филм, па испаде да свак може да направи филм, па што и ја на бих написао неку књигу. Књигу је било тешко написати али се лако чита“, рекао је редитељ.

Академик и песник Матија Бећковић сматра да је Кустурица овом књигом “спасао част Србима“.

Бећковић је рекао присутнима да је написао песму насловљену „Емир Кустурица“, која је читаву и изговорио „Зашто си Србин? Да ме убијеш не знам. Ако не знаш немој да будеш. Убиј ме хоћу“.

„Хандке је написао неколико књига о Србима али се није нашао ниједан Србин да напише књигу о Хандкеу. То је учинио Кустурица и тако на неки начин спасао част наше писмености“, истакао је Бећовић.

Бећковић подсећа да је Хандке написао да су Срби на Косову најусамљенији народ у Европи, док је Кустурица истакао да додела Нобелове награде Хандкеу показује да „Срби никад не смеју признати независно Косово“.

Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар је оценио да Кустуричина проза вијуга између различитих начина говора, казивања и приказивања, и у њој се мешају садржаји и тоналитет.

„Сам наслов, који делује загонетно и парадоксално, јесте реченица коју ће један од двојице јунака чути као дечак у биоскопу. Био је испред једног човека и сметао му да види платно. И овај му је гневно рекао: ‘Видиш ли да не видим!'“, открио је Ломпар.

Према његовим речима, писац књиге Кустурица и јунак Хандке „на крају свој улог стављају на тас бесмртности, која није спољашна него унутрашња и која се осећа у тренутку када човек додирне закон бивствовања као свој сопствени“.

Књижевник Желидраг Никчевић је оценио да би се Кустуричино писање могло „назвати некаквом специјалном операцијом где је у игри много више од литературе“.

Према његовим речима, сваки Кустуричин текст поред заводљиве нарације у себи садржи додатну, неописиву, филмску димензију доживљаја, сликовитог и емотивног понекад сасвим ишчашеног“.

„Читава ова прича о Хандкеу уз мноштво документарних детаља превазилази тематски ниво и прелази у слободну игру уобразиље, понекад над понором“, рекао је Никчевић.

ЛИНК: https://rtv.rs/sr_ci/kultura/predstavljena-nova-knjiga-emira-kusturice-vidis-li-da-ne-vidim_1349563.html