Други о нама
РТС :: Српска књижевна задруга, институција која повезује три века наше културе
феб
РТС, 25. фебруар 2022.
Српска књижевна задруга спада међу ретке институције културе које повезују три века. Основана је 1892. године. Чувајући традиционалне и препознатљиве вредности, Задруга је увек била отворена према новим правцима и струјама у књижевној, тероријској и научној мисли.
За стоти рођендан Српска књижевна задруга одликована је орденом „Светог Саве“, за 110. орденом „Вука Караџића“, а за овај, 130. Сретењским орденом првог степена за нарочите заслуге за Србију и њене грађане у очувању националног и културног идентитета.
„Ми упсленици садашњи у Задрузи на овај орден не гледамо само као на признање које смо ми добили, него и на признање које су добили и његови оснивачи и сви они часници, чланови, пријатељи, читаоци многобројни, који су у међувремену чували мисију и идеју СКЗ-а“, наглашава Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге.
Настала је неколико година после Берлинског конгреса. Основана је у згради тадашње Српске краљевске академије. За првог председника изабран је историчар, државник и филозоф Стојан Новаковић, а за потпредседника песник Јован Јовановић Змај, који је и аутор чувеног знака СКЗ-а.
„А књижевност је, каже Стојан Новаковић, одувек била један од главних органа народне просвете и народног напретка. С те стране се онда показала потреба да се у српску културу уведе једна нова институција, која ће народ у тек ослобођеној и успостављеној држави освећивати, културно уздизати и обједињавати у оном најбољем што је једна народ у свом трајању остварио“, додаје Бабић.
„Најновије коло неће се постидети раних првих Кола СКЗ-а, наше најстарије књижевне едиције основане када и СКЗ, 1892. године. У тој едицији објављено је 759 наслова“, наводи Драган Лакићевић, главни уредник СКЗ-а.
Задруга је преживела многе ратове, највероватније зато што су у њеним темељима биле уграђене највредније ствари, подсећа уредник Драган Лакићевић који је у Српској књижевној задрузи већ тридесет година.
„Председник је био Радован Самарџић, а аутори Плавог кола Десанка Максимовић, Иван. В. Лалић, Миодраг Павловоћ, Љубомир Симовић, Михајло Лалић. То значи да се и после сто година у СКЗ-у неговало оно што је најбоље у нашој књижевности и науци о књижевности. Није ни чудо, јер кад су задругу основали крајем 19. века српска књижевност је већ била велика“, додаје Лакићевић.
Циљ Задруге је да остварује програм својих оснивача.
„Ја сам уверен да је она и сада, и да је била у прошлости, унутрашња потреба српске културе, нешто што је основано, а да никада не буде угашено“, наглашава Душко Бабић.
Зато ће, кажу, током године обићи многе градове у Србији, Републици Српској и Црној Гори да младима представе мисију и идеју Српске књижевне задруге.