BEZNARODNE POSLOVICE, Đorđo Sladoje

Beznarodne poslovice, nova zbirka Đorđa Sladoja, predstavljaju vrhunac kritičkog potencijala njegove poezije, koji je uvek bio tu, ali retko u prvom planu. Među koricama ove knjige sabrani su teški i opori stihovi u kojima se savremeni čovek odmerava pred ogledalom klasične baštine, na način koji nije lišen humora i ironije, iz kritičnosti prema samome sebi na prvom mestu.

Pažljiviji čitalac, međutim, neće propustiti da primeti da je u Beznarodnim poslovicama Sladoje nije razočaran samo u savremenog čoveka – ispod kritike našeg mentaliteta neretko provejava pesimistička zapitanost da li uopšte i možemo biti bolji nego što jesmo.

Brat je mio koje vjere bio

Veđ odavno nema ni vere ni brata

Al ima omraze pizme krčivrata

Nema slavne pobede ni svetlog poraza

Nit na divljoj vodi ćuprije ni gaza

 

Na ukletoj vodi koja braću deli

Ni brvna nek bi se ko jarčevi sreli

Ali ima muka ima – na obe obale

I gak vrana što su dane pozobale

 

Ima ta orljava nadzemaljska huka

I urlik žednog vodenoga vuka

Pa se ogluveli ni sad nisu čuli

Da pitaju što su opet izginuli

 

Ima noćne strave i dnevnog pazara

I onaj neumorni koji sve razara

I ovaj što veli da ne bi ni mrava

A ko zna koliko je posmicao glava

 

Ima naša vera i njihova vera

Pa jedna drugu kroz vekove tera

I našeg pepela i njihovog dima

Što se sad i uvek plaća životima