HEROJ NA MAGARCU, Miodrag Bulatović

Postoje romani koji opisuju istoriju i romani koji je izvode pred sud. A postoji i Heroj na magarcu Miodraga Bulatovića – knjiga koja se ruga svemu što je istorija proglasila svetim, da bi iza smeha otkrila svet u kome više nema ni junaka ni pobednika, već samo ljudi osuđenih na sopstvenu propast.

Objavljen prvi put pre više decenija, ovaj roman predstavlja vrhunac Bulatovićeve proze i jedno od najradikalnijih preispitivanja rata, ideologije i epskog mentaliteta u srpskoj književnosti. U središtu priče je Gruban Malić, tragikomični vitez tamnoga lika, junak čija se veličina neprestano sudara sa grotesknom stvarnošću. Njegovo vojevanje ne oblikuje slavnu istoriju, već karneval apsurda u kome se uzvišeno pretvara u smešno, herojsko u lakrdijsko, a pobeda u još jedan oblik poraza.

U svetu Heroja na magarcu jedan kupleraj i njegov vlasnik postaju poprište obračuna sa čitavim sistemom zabrana i zabluda. Tu se sudaraju i urušavaju komunističke i fašističke ideologije, pravoslavni i muslimanski tabui, zvanični moral i licemerje onih koji ga propovedaju. Bulatović ne štedi ni revolucionarne ni nacionalne mitove, ni istorijske pobednike ni samozvane čuvare vrline. Njegov roman je šamar javnom moralu i zvaničnoj slici Drugog svetskog rata, ali i epskom mentalitetu i dinarskom ponosu.

Naslednik rableovske raskalašnosti Gargantue i Pantagruela, Bulatović, međutim, odlazi korak dalje: njegovo oslobađanje tela, strasti i podsmeha ne vodi u slobodu, nego prema samom rubu apokalipse. U tome leži najdublji paradoks romana. Kada pornografija postane surogat slobode, a rušenje svih zabrana zamena za istinsko oslobođenje čoveka, karneval više nije slavlje života nego nagoveštaj njegovog kraja. Zato je ovo istovremeno i burleska bez premca i jedna od najtragičnijih vizija sveta u srpskoj književnosti.

Grubanova sudbina dobila je i svoj gotovo neverovatan nastavak izvan književnosti: u anegdoti koja se prepričava kao jedna od najvećih administrativnih lakrdija našeg doba, ime Grubana Malića našlo se na poternici Haškog tribunala. Tako je Bulatovićev izmišljeni heroj, bar nakratko, postao akter stvarnosti koja kao da je ispala iz njegovog romana.

Heroj na magarcu nije samo roman o Drugom svetskom ratu. To je roman o svetu koji uništava sopstvene temelje, i o istoriji koja, kad ostane bez svojih velikih reči, pokazuje svoje najružnije lice. Knjiga koja izaziva, sablažnjava i nasmejava – da bi čitaoca ostavila pred pitanjem koliko je svet koji ismeva zaista daleko od našeg.