Песник вина, кафана и непоновљивих кафанских јунака, бранковске туге, „лисја које жути“, носталгије, тананих путања душе… овога пута саставио је Књигу љубави, као уздарје супрузи Душки, са којом живи „михољско љето својих касних шездесетих“.
Како је настала Књига љубави?
Ова књига посвећена је мојој жени Душки, као уздарје за наших четрдесет година. Њој су посвећене и све пјесме, од оне прве Зашто ти нисам писао, која ми је након двадесет пет година ћутања вратила лирски глас, душу и сјећање да, ипак пјеснички боравим на овој земљи, до ових позних у којима њена љубав усправља и утеже моје разглобљене ријечи, душу и тијело. Сада, док живим михољско љето својих касних шездесетих, знам да без Душке и њене љубави ни мог пјесничког живота не би било.
Рекли су о књизи
На невидљивој хармоници, која је што невидљивија тим мелодичнија, Миовчић, по мери свог великог дара, пева живот, љубав, вино и Бога у свему, кроз све и изнад свега. И то ради, рекло би се, са таквом лакоћом, зато што његова чула у свему око себе виде, осећају и чују песму. А оно опевано је увек само део велике песме Једног Песника.
Благоје Баковић
Ма колико да је љубав опевана у песмама, ма колико изгледа скоро узалудно осветлити је у песми неким другим валером, песме љубавне пишу се и писаће се и све више се и радије читају. Уверен сам да ће се и ова радосна и лековита књига о љубави драгог ми и веома цењеног Здравка Миовчића читати са радошћу откривања велике и светле поезије. Песник ове Књиге је богомдани лирик. Велемајстор катрена и непотрошених рима, архитектоника његових песама је савршена, не понавља се ни тематски ни избором речи за песму, које се ослањају једна на другу као у бројаници, речи се нижу складно биране из кладенца Миовчићевог песничког језика.
Перо Зубац



