САН
Сањао сам да скачем у прозрачну
воду из неке сулуде висине
и пропадам у дубину, двозначну,
кроз плаветнило, по мери силине
с којом сам заронио према дну.
У том искричавом и опасном сну –
потом сам, споро, израњао к сунцу,
кроз азурне провидне слојеве
из неке сенке што се згушњавала…
Око мене, стремећи к врхунцу,
плесали су мехурићи … Издавала
ме снага, загледаног у ројеве
зракâ што недостају мојој крви:
немам више моћи у мишићима
за пресудан чин израњања у дан,
језа ми и последњу мисао мрви
док тонем према воденим бићима:
ко ће ме овде наћи? Ово није сан.
6. 11. 2018.