Пуне су ми очи даљине, аутора Николе Вујчића садржи пажљиво одабране старе стихове и неколико нових, до сада необјављених песама. Кроз ову књигу, Вујчић уводи читаоце у интиман свет поезије, у којем доминирају мотиви природе, човековог унутрашњег путовања и осећаја пролазности. Његове песме су прожете дубоком емотивношћу и размишљањима о односу човека и света, као и о неминовном протоку времена. Метафорички богата, ова поезија успева да истовремено буде и лична и универзална, говорећи о искуствима која су свима блиска, али посредована кроз песнички израз оријентисан на однос гледања и писања, веома важан за неоверистичку поетику.
Посебност Вујчићеве поезије лежи у његовом начину сликања света – кроз једноставне, али моћне слике, он доноси дубоке рефлексије о животу и људском постојању. Од стихова који осликавају природу и њене циклусе, до оних који продубљују питања идентитета и смисла, аутор оставља простора за размишљање и промишљање сопственог места у свету. Уметничка зрелост Вујчићевих стихова огледа се у јасноћи језика и сведености стила, а истовремено нуди емоционалну дубину и топлину која осваја читаоца.
Ова књига је више од збирке песама – она је водич кроз свет речи, који ће вас одвести у далеке мисли, осећања и простор личног сазревања. Читаоци ће у Пуне су ми очи даљине пронаћи не само врхунски пример савремене српске поезије, већ и дело које ће их инспирисати да траже сопствене одговоре на велика животна питања.
Одабране песме и поговор погледајте ОВДЕ.