Награду „Меша Селимовић“ за 2024. годину, коју традиционално додељују Вечерње новости, добила је песничка књига „Брза пошта“ Слободана Јовића, саопштили су данас организатори на свечаности у „Вуковој задужбини“.
Новинар Вечерњих новости Драган Богутовић је рекао да је у гласању 45 чланова Великог жирија књижевних критичара 23 гласа било да 37. награда „Меша Селимовић“ за најбољу књигу припадне Јовићевој „Брзој пошти“, у издању Српске књижевне задруге и Библиотеке „Стеван Раичковић“ из Кучева.
„Драго ми је што примајући награду показујем у правцу Мајевице, која је Мешин и мој завичај. На четвртом спрату тузланске болнице хладног јануарског јутра удахнуо сам ваздух овог света, који увек бива хладан, ако га не угрејемо смислом и жртвеном љубављу“, поручио је Јовић.
Јовић је подсетио да је Селимовић у Другом светском рату био борац Мајевичког партизанског одреда, оценивши да му је „победа у оружаној борби донела несрећу, а победа над собом – смирење и смисао којим нас и данас утопљавају његова дела.“
Напоменувши да се на корицама „Брзе поште“ налази људска фигура из некрополе Радимља, чија су рука и шака несразмерно веће, Јовић је оценио да средњевековни уметник као да је тиме хтео да нагласи „колико је добронамеран и колико жели пријатељски однос.“
„Ова рука може да нас помилује и охрабри, али и упозори, да застанемо и загледамо се у себе. ‘Смири се, горди човече’, како је говорио, Меши неизмерно важан, учитељ човечанства Достојевски“, рекао је добитник.
Као учитељ из села Тобут на Мајевици, који се бави и пољопривредом, Јовић је нагласио да се радује што „награда у свом 37-годишњем трајању први пут одлази са оне стране реке“.
„Ако поезија говори за некога и у име некога, онда глас моје песме говори у име малог, анонимног човека и ситних скрајнутих ствари и феномена на које нам пажњу усмерава она рука са некрополе“, поручио је Јовић, коме ће награда „Меша Селимовић“ бити накнадно свечано уручена.
Организатори су навели да је у избору било 70 наслова, да друго место деле са по 15 гласова књиге „Врсте људи“ Драгана Марковића и „Мартин удио“ Сање Савић Милосављевић, док је трећа „Срећна вода“ Ненада Шапоње са 12 гласова.
Како је наведено, десет гласова је добила књига „Шта о нама мисле анђели“ Томислава Маринковића, осам „Десет портрета и десет разговора“ Миливоја Павловића и пет „Живот после живота“ Радмиле Лазић.