Збирка поезије Брза пошта Слободана Јовића представља дело које на песнички сведен начин истражује однос свакодневице и аутентичне хришћанске духовности, често кроз минијатурне, али дубоке слике. Књига је објављена као резултат награде „Стеван Раичковић”, коју је Јовић добио за своју претходну збирку У кострети. Ова награда додељује се за најбоље песничко дело, а као део награде песнику је пружена прилика да објави своју књигу у издању Српске књижевне задруге.
Кроз своје лирске минијатуре, Јовић покреће важна питања о животу и смрти, људским односима, а нарочито о односу према природи и традицији. Његова поезија је сажета, али интензивна, истовремено суочавајући читаоца са меланхолијом и надом. У посебним текстовима на крају књиге, укључујући беседе члана жирија Николе Маринковића и самог аутора, представљена је дубина Јовићевог стваралаштва, која почива на традицији, културном наслеђу и личном духовном искуству песника.
Српска књижевна задруга и Народна библиотека „Стеван Раичковић” из Кучева су суиздавачи ове збирке, чиме се истиче значај Јовићевог доприноса савременој српској поезији. Његови стихови одишу тихом снагом, откривајући слојеве емоција и мисли који превазилазе површинске елементе свакодневице.
О поезији Слободана Јовића
Откривајући погледом оно што је иза ствари и појава, Слободан Јовић у наоко мирној и тихој свакодневици препознаје дубоке људске драме, зарад чијег разрешења је отворио неоверистичку поетику ка хришћанској духовности. Ипак, његова песничка духовност није од оне реторички пренаглашене, а лишене личног искуства. Његов Христос, као и његов лирски субјекат, налазе се у патњама нишчих људи и малим гестовима љубави, што чини да се срж његове лиричности налази насупрот две главне тенденције савремене српске поезије: наглашене епичности или наглашене модерности.
О Награди „Стеван Раичковић”
Народна библиотека „Стеван Раичковић” Кучево, уз подршку Општине Кучево, Министарства културе Републике Србије и Српске књижевне задруге, у априлу 2024. године основала је Награду „Стеван Раичковић”, прву књижевну награду са именом великог песника.
Награда се додељује за најбољу оригиналну књигу поезије објављену у протеклој години, изворно на српском језику, и обухвата плакету, новчани износ и објављивање књиге награђеног аутора у Српској књижевној задрузи. Слободан Јовић је њен први добитник.
„Старачки дом”
(из књиге Брза пошта)
На овом мјесту
дјеца умирују савјест,
а старци непрестано
вјежбају опраштање.
Двориштем шета магаре,
а Христос се добро скрива.
Никада нисам био
у Светој Земљи,
али сам јој се, вјерујем,
овдје сасвим примакао.