Saša Sokolov – „Između psa i vuka“

Na granici poezije i proze

Srpska književna zadruga u 112. Kolu čitaocima predstavlja roman jednog od najznačajnijih ruskih pisaca poslednjih decenija, čiji je uticaj na savremenike izuzetno veliki i koga kritika često upoređuje sa Džejmsom Džojsom kada je u pitanju stilski izraz. Sokolovljev opus je po obimu skroman, a čine ga svega tri romana: „Škola za budale“ (1976), „Između psa i vuka“ (1980) i „Palisandrija“ (1985), zbirka eseja, nekoliko priča i tri poeme.

Sokolov je rođen 1943. godine u Kanadi (Ontario), u porodici ruskih emigranata. Šezdesetih godina porodica se vraća u Rusiju, a Sokolov studira novinarstvo na Moskovskom državnom univerzitetu. Nekoliko puta je pokušao da napusti Sovjetski Savez, u čemu je uspeo tek sredinom sedamdesetih, kada je objavljen i njegov prvi roman „Škola za budale“ (Škola dlя durakov), koji će kritika kasnije proglasiti najboljim nadrealističkim romanom novije ruske književnosti.

Roman „Između psa i vuka“ (Meždu sobakoй i volkom) izašao je 1980. godine, a za njega je autor dobio nagrade „Andrej Beli“ i Puškinovu nagradu. Naslov asocira na Puškinove stihove iz „Evgenija Onjegina“, a sam izraz se odnosi na smenu dana i noći, na suton. Ovaj postmodernistički roman „visoke slovesnosti“ je priča o slovenskom beznađu i očajanju, o velikim strastima, o ruskoj i slovenskoj nedođiji. Čitaoca očekuje izobilje jezika, polifoničnost i prefinjen stil. Kada je roman objavljen, i ruska čitalačka publika našla se zatečena pred jedinstvenim stilskim izrazom kojim je pisana ova izuzetna knjiga, a koji sam pisac naziva „proezija“, gde se gube granice između proze i poezije. Sokolov istražuje granice jezika, igra se značenjem, pa su rečenice ponekad neuhvatljive, teško objašnjive, zbog čega je i prevođenje njegovih dela uvek svojevrstan poduhvat.

Koliko je složen jezik kojim je pisan, jednako je složena i kompozicija romana. Delo se sastoji iz tri celine, tri odvojena narativna toka, na prvi pogled nepovezana, ali kako se čitanje bliži kraju mnogo toga postajaće sve jasnije i jasnije. Iskustvo iz života ruskog sveta autor ukršta kroz likove i sudbine aktera svog dela, patnju, padove i mrak, ali sa svetle strane mirne duše, bez ulepšavanja, s oštrim humorom i toplinim lekovitog podsmeha.

Kada je roman objavljen, i ruska čitalačka publika našla se zatečena pred jedinstvenim stilskim izrazom, koji sam pisac naziva „proezija“, gde se gube granice između proze i poezije.

Domaća publika imala je priliku da se upozna sa delima Saše Sokolova kroz predstave Formalnog teatra iz Sankt Peterburga, u režiji Andreja Mogučija, sa kojima je poznati reditelj gostovao na Bitefu 2001. (Škola za budale) i 2007. (Između psa i vuka) godine, oduševivši publiku i pobravši nagrade. Moguči je tada ispričao za beogradske medije kako se nikada nije sreo sa Sokolovim, koji je odabrao miran i povučen život, zbog čega ga neretko porede sa Selindžerom. Poslednjih decenija živi u Kanadi sa suprugom i putuje širom sveta. Vrlo je moguće da je rukopis četvrtog romana izgubljen negde na grčkom moru.

SKZ donosi čitaocima veoma značajno delo, kako za rusku književnost, tako i za svetske književne tokove, koje će sigurno uticati da se u znatno većoj meri zainteresujemo za ovog pisca, čiji se poslednji roman, „Palisandrija“ (Palisandriя), često naziva i „obrnutom Lolitom“.

Dug je niz razloga zbog kojih smo sa velikim nestrpljenjem očekivali roman „Između psa i vuka“, u izuzetnom prevodu književnice Zlate Kocić.