UČIO NAS JE LJUBAVI, ČOVEČNOSTI I ŽIVOTU: Srpska književna zadruga svečano obeležila 100-godišnjicu rođenja Duška Radovića

„VEČERNJE NOVOSTI“, 3. maj 2022.

D. Bogutović

POVODOM veka od rođenja Dušana Radovića (1922-1984) i svoje 130-godišnjice postojanja, Srpska književna zadruga upriličila je skup o velikom i omiljenom pesniku.

Foto Z. Jovanović

Govorilo je ili poslalo priloge više od 20 učesnika – savremenika i prijatelja, pisaca, profesora i književnih tumača.

U svom tekstu naslovljenom „Ranoranilac“ akademik Milovan Danojlić, koji, inače, dugo godina živi u Francuskoj, pomenuo je zbirku „Poštovana deco“, kojom je Radović zacrtao pravac obnove jednog pesničkog roda. A potom je podsetio na njihova mladalačka druženja:

– Bio je ranoranilac, stanovao je kod Cvetkove mehane i svakog je jutra, često pešice, silazio u centar grada. Obično bi svratio u „Kasinu“ da stojećki, sa malim ljudima, i sam nešto prezalogaji pre nego što na vrhu najviše beogradske palate zauzme radno mesto.

Foto Z. Jovanović

Otprilike u to vreme i ja sam započinjao svoj radni, spisateljski dan. Imao sam običaj da mu se od kuće javim. I danas pamtim broj telefona njegove kancelarije. „Ide li?“, upitao bih ga. „Mučim se, a kod tebe?“ Nismo se štedeli, uvek je moguće lepše i bolje od onog što bez velikog truda ulovimo. Dragi Radoviću, u stogodišnjicu tvog rođenja javljam ti nešto što bi te moglo obradovati: Smrt je bila nemoćna. U tvom gradu i u našim dušama, još kako si živ.

Foto Z. Jovanović

Podsećajući da su rođeni u isti dan, 29. novembra, koji su zajedno slavili, akademik Matija Bećković je rekao:

– Otkad smo se sreli, nismo se rastajali, kao jednoslavljenici, sabraća i sapisci. Za njegovog urednikovanja, za njegovu ljubav i ja sam pisao za decu i vodio dečje emisije na televiziji. Kad su njega smenili a mene skinuli s programa, otišli smo u motel „Stari hrast“ i tu u četiri ruke pisali dramsku poemu „ČE – tragedija koja traje“. Kao sabrat bio je venčani kum mom bratu Ljubomiru i krstio njegove sinove, a moje sinovce Vuka i Danila. Vuka je krstio pod Ostrogom, a Danila u Beogradu sa mitropolitom Amfilohijem.

Kad je Vuk napunio godinu, njegovoj baki je uputio telegram: Zorka Bećković, Kolašin, Buda Tomovića br. 4: „Poljubi mi i pozdravi Vuka/ Moga kuma a tvoga unuka/ Kada bude prva krila steko/ Neka leti dugo i daleko/ Sve što treba da nosi i ima/ Plaćeno je krvlju i kostima.“

Studio B, Foto Vlasništvo Miloša Radovića

Ukazujući da je Radović često veoma oštro reagovao na ono što bi mu se učinilo kao nemoralno ponašanje, pesnik Miroslav Maksimović je naveo:

– Da nije bio takav, ne bi napisao pismo jednom poznatom i uticajnom piscu – koje je bilo tako direktno i oštro da nisam ni pomislio da ga uvrstim u knjigu Duškovih sabranih spisa – niti bi bio kažnjen tromesečnim umanjenjem plate na Radio-Beogradu jer je ošamario koleginicu zato što se neprilično ponašala prema Stevanu Raičkoviću. Niti bi izgovorio u mikrofon Studija B stihovanu rečenicu: „Šta je to za našu domovinu milu kad je neko proda da podigne vilu?“

Prema rečima pesnika Nikole Vujčića, Radović mu je od 1975, kada ga je prvi put susreo u sobičku gde je uređivao „Poletarac“, postao najdraži čovek koga je upoznao u Beogradu i od koga je najviše naučio. I ne samo to, pomogao mu je kada je njegova podstanarska realnost postajala sve surovija.

– Jednom, dok sam ispijao sok nasuprot njega, Duško je prevrtao po fiokama kao da nešto traži i na sto stavljao velike tegle koje su bile pune metalnog novca, onda ih je otvarao pa vraćao, da bi jednu veliku teglu gurnuo prema meni. „Evo ti malo para“, rekao je. Odmah sam ustao i rekao da mi ne trebaju, ali on je bio uporan i zapretio: „Ako to sada ne uzmeš, više mi nikad nemoj dolaziti“ i stao na vrata da bi sprečio da ne odem. Bukvalno mi je ugurao tu teglu u ruke. Kad sam se vratio u svoju podstanarsku, podrumsku sobu, prebrojao sam novac – bila je to jednomesečna kirija, i još je preteklo.

Foto Vlasništvo Miloša Radovića

Na čuvenu knjigu „Beograde, dobro jutro“, nastalu na osnovu tekstova iz istoimene izuzetno slušane radio-emisije, osvrnuo se prof. dr Milan Aleksić:

– Radović je kratku formu vrlo ubojito koristio za kritiku društva i eksplicitno iznošenje svog stava inokosnog spram zvaničnog stava vlasti. Opseg njegove kritike bio je veoma širok i smeo u svom ruganju koje se kretalo od politike, preko ideologije i državne uprave, sve do opšteg stanja u društvu. Usmeravajući vrlo često svoju satiričnu žaoku na organizaciju pojedinih društvenih sistema, Radović je uspeo da bude savremen skoro pola veka jer se bavio kritikom mentaliteta, univerzalnom temom koja i Domanovićeve pripovetke čini i danas aktuelnim. O projektu beogradskog metroa Radović je 1978. godine napisao: „Hoće li skoro taj beogradski metro? Mnogi Beograđani su već pod zemljom i čekaju.“

O velikom značaju Radovićeve „Antologije srpske poezije za decu“, koja je doživela veliki broj izdanja, dr Zorana Z. Opačić je rekla:

– Njen vrednosni kriterijum i danas ima puni legitimitet, a činjenica da ju je sačinjavao veliki pesnik, mentor i urednik na kraju svog životnog i profesionalnog puta, kao svojevrsnu sintezu sopstvenih pesničkih i estetskih uverenja daje joj posebnu vrednost.

Ton predgovora ispunjen je potrebom da se kritički sagleda sve ono što je bilo, što je dovelo da tadašnjeg trenutka i da se „svedu računi“. Radović je osetio da se jedan kontinuitet pevanja za decu zaokružio, ispunio, od Zmaja do Ršumovića i da sledi neki drugačiji, u kojem on prozire moguće znake razvoja.

Foto Z. Jovanović

Satiričar Radivoje Bojičić podsetio je kako je Radović rado govorio da je – izvođač književnih radova:

– Za novine se kaže da žive samo jedan dan. Duško Radović ih je pravio za večnost.

„Pionirske novine“, „Zmaj“ i „Kekec“, Duško Radović nije uređivao. On ih je ukrašavao.

Njegov „Poletarac“ nas je učio da uzletimo. Duško Radović je mnogo radio i za televiziju.

Najmasovnija akcija opismenjavanja sprovedena je uz „Na slovo, na slovo“. I zato, u njegovo vreme tek je svaki peti bio nepismen, da bi danas, u vremenima bez njega, svaki peti bio pismen.

Na znamenitu Radovićevu knjigu „Poštovana deco“ iz 1954. osvrnuo se Dragan Lakićević, pisac i glavni urednik SKZ:

– Knjiga ima devet pesama i sve su antologijske. U devet pesama, kao u devet soba, nalazimo hartiju iz crtanke, bajku i basnu, Afriku, Košutnjak i Izbište, brod koji plovi do Jamajke i Kine. Plavi zec pravi društvo Ježurki Ježiću, rođenom nekoliko godina ranije u „šumi, širom, bez staze, puta“…

Radovićeve pesme u kodu dečjih razmišljanja i razgovora dovode do osnovnih pitanja morala, čovečnosti, ljubavi, pevanja, života, rekao je dr Duško Babić i dodao:

– One – da parafraziram jednu narodnu uzrečicu – deci govore, a odraslima prigovaraju. Ili – ako prizovemo jednog našeg savremenog pisca – one u formi dečjih ludiranja „potkazuju život“.

Foto Z. Jovanović

Od Ršuma pesma

ZA ovaj skup, pesnik Ljubivoje Ršumović priložio je ovu pesmu:

Dušom i radom

Plavog zeca i strašnog lava

opesmila ova mudra glava.

Duhovito i lepo, i novo

razigrano, na slovo, na slovo.

Dušan dušom, a Radović radom –

šire radost i selom i gradom.

 

Knjiga o Lafu

NA piščev stoti rođendan izaći će knjiga „100 godina Duška Radovića“, najavila je dr Zorica Hadžić. Knjiga je sačinjena od izbora iz Radovićeve prepiske, porodičnih fotografija, izabranih stranica iz njegovih rukopisa, crteža, fragmenata iz književnog dela, tekstova koji su ostali izvan vidokruga šire čitalačke publike, ali i onih koji se prvi put objavljuju.

– Koliko lica Dušana Radovića otkriva ova knjiga? Dušan Radović, Duško, Dule, Dur, burazer Duto, Koleger, sin, ošamućeni muž, tata, ćaća bez gaća, ćale, urednik Dušan Radović, drug Dušan Radović, čika Duško, Duć, dragi i poštovani Duško – kaže Hadžićeva.

– Sve je to bio Radović. Ako tražim zajednički imenitelj za sva njegova lica – onda ću reći: bio je LAF, onako kako je pisao sinu vojniku: „Da se trudiš i da postigneš to da budeš laf u svakakvim okolnostima, a ne samo u najpovoljnijim.“

Foto LJ. Ršumović

* * * * * * * *

Pesma o čekiću

Ovaj čekić kuca

kao top da puca!
Podilaze žmarci
kad grunu udarci!
Iz prvog udarca
zakuco komarca!
Iz drugog hica
zakucao svica!
A udarac treći?
Tužno je i reći…
Jer treći udarac
zakucao palac.

* * * * * * * *

Da li mkrompir cveta

Čudno pitanje:

da li krompir cveta?
Ne bih se čudio i da cveta!
Šta sve ne cveta u bašti leta?
Od sunca do suncokreta
– sve cveta!
kad već sve cveta,
bila bi šteta
da krompir ne cveta!

* * * * * * * *

Dete i pas

Dete se plaši

psa.
Pas se plaši
deteta.
Kad bi znali
da se i jedan
i drugi plaše
ne bi se
plašili.

LINK: https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1112622/ucio-nas-ljubavi-covecnosti-zivotu-srpska-knjizevna-zadruga-svecano-obelezila-100-godisnjicu-rodjenja-duska-radovica