Други о нама, Задругин летопис
Уручена награда „Данко Поповић” Драгану Хамовићу
сеп
Аранђеловац – Књижевна награда „Данко Поповић” за најбољу књигу прозе, коју Народни музеј додељује 12. пут, свечано је уручена овогодишњем лауреату Драгану Хамовићу (1970, Краљево) за дело „Род ораха” у издању београдске Српске књижевне задруге (јубиларно, 114. Коло, 2022). Према његовим речима, ово признање га је пријатно изненадило, а вест је примио са великом захвалношћу.
– Мислим да смо у књижевном смислу, Данко Поповић и ја некакав род. Поповић је био дубоко посвећен разгранатој причи шумадијског тла, а мој роман који је настао као проширена варијанта и тема из моје поезије, такође је везан за ово наше тло, на којем сам одрастао и које ме је обликовало нешто јужније, на ушћу Ибра и Западне Мораве. Мене су фасцинирале неке језгровите, сржне деонице које Поповићева проза има. Желео сам да такве реченице уткам у ток писања своје прозе и да те сентенце носе неку јачу специфичну тежину и гушћи смисао од других реченица. „Књига о Милутину” ме је затекла у средњој школи и тај садржај је тада био нов и откривајући јер нас је школа учила нешто другачије. У тој књизи су храбро и слободно отворене неке теме о којима се до тада говорило само у приватном простору и то криомице. Аранђеловац и шири атар овог дела земље је заиста посебан простор наше историјске приче и то потврђују и ови акти културе сећања оличени у књижевним наградама које се додељују – рекао је Хамовић коментаришући књижевна признања које је до сада добио у граду под Букуљом (добитник je и награде „Одзиви Филипу Вишњићу” за родољубиво песништво 2019).
Иначе, „Род ораха” је почетком лета добио и награду „Григорије Божовић”, па је Хамовић истакао да сва та признања представљају склапање лепог круга јер и сам настоји да продре у смисао те приче чији смо део, чији смо актери или смо они који трпе последице.
Петар Пијановић, председник стручног жирија, објаснио је да се „Род ораха” по многим својим одликама разликује од других књига.
– Хамовић је до сада био познат као песник, есејиста, проучавалац књижевности, аутор аутобиографских записа и све то му је помогло да сачини ово награђено дело. Овај роман је врста аутофикцијске прозе, што значи да је јунак алтернативни писац, покривен улогом дечака који даје објективну слику свега онога што се дешавало у српској историји од Херцеговачког устанка 1876. године па до почетка 21. века – казао је Пијановић.
Своје виђење овог дела изнела су и друга два члана жирија, Јана Алексић и Никола Маринковић, који је овом приликом приметио да се у савременој српској књижевности Данко Поповић и даље показује живим писцем.
На конкурсу је било 25 књига, а у ужем избору била су још три дела – „Папир” Горана Петровића, „Мук” Горана Милашиновића и „Дечак са Фанара” Саше Радојчића, али је комисија једногласно одлучила да је Хамовић на Данковом трагу.
Драган Хамовић од 2003. живи и ради у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду. Одломке из награђене књиге читао је Милош Крстовић, драмски уметник.