Доброслав Ружић (1854–1918) био је професор биологије, књижевник, новинар, народни посланик, министар, државни саветник, близак пријатељ Краља Петра I Карађорђевића. Као професор у Ужичкој гимназији озбиљно се бавио научним радом, основао је прву природњачку збирку и Кабинет за антропологију и објавио уџбеник Зоологија 1885. године. Био је под великим утицајем учења природњака Ернста Хекела и Чарлса Дарвина и у ужичку паланку донео научни дух Европе.
На месту председника Српске књижевне задруге био је од 1906. до 1908. године.
Међу његовим делима су и: Ђердани: намењено једној госпођици из 1882, спис О библиотекама из 1901. и Пчела: живот и развиће њено из 1890. године.
Биографију и литерарну заоставштину Доброслава Ружића приредио је и објавио Слободан Радовић, па су нам данас доступне и збирке есеја Жена и мириси и Велики људи.
Такође, сачуван је Ружићев недовршени рукопис Успомена на краља Петра, који је писао од 1903. до 1915. године.
Његова ћерка Вида била је удата за Милоша Црњанског.