Драгану Хамовићу Награда „Данко Поповић”

Аранђеловац – Књижевна награда „Данко Поповић” за најбољу књигу прозе у 2022. години припала је Драгану Хамовићу за роман „Род ораха”, у издању београдске Српске књижевне задруге (јубиларно, 114. Коло, 2022), а свечано уручење биће уприличено 29. августа у 19 часова у аранђеловачком Народном музеју.

Према мишљењу стручног жирија, у чијем саставу су били Петар Пијановић (председник), Јана Алексић и Никола Маринковић (чланови), естетска заокруженост приче, стилско-језичка бравурозност и наративна усредсређеност чине „Род ораха” Драгана Хамовића изузетним књижевним остварењем и веома допадљивим читалачким штивом. Хамовићеву приповедну имагинацију заокупља питање рада механизама сећања и самоидентификације, тиме и саморазумевања. Сходно жанровским предиспозицијама аутофикције, у делу се опробавају могућности фабулирања, измишљања и фикционалног надодавања на проживљене садржаје.

„Исприповедане анегдоте и епизоде из периода одрастања и духовног сазревања у овој мемоарско-евокативној и аутофикционалној прози, са елементима романа одрастања, реферишу на догађаје из колективне прошлости. Породична историја и лична митологија се тако огледају у друштвено-историјској димензији минулог столећа, а почеци саморазумевања са првим интимним дотицајима са предањем и традицијом. Род ораха и орахова љуска метафорички сумирају поетички обзор романа – циклично поимање времена, поетски конципиран простор, постојаност у избору и интериоризовање узвишеног предачког искуства у личном наративном идентитету. Дрворед ораха се симболички поима као међа између унутрашњег и спољашњег света, односно нивоa стварности које врсни приповедач увезује својом уметничком причом”, наводи се у образложењу жирија.

Хамовићев јунак и приповедач представља проводник памћења како би се искуства прошлости пренела на надолазеће нараштаје, уједно конституишући занимљиве личне митске просторе и митске фигуре сећања. Романескни свет аутора успешно се надовезује на традицијски низ који у нашој књижевности чине Ћопићева „Башта сљезове боје”, „Прољећа Ивана Галеба” Владана Деснице, „Рани јади” Данила Киша и Данојлоћев „Змијин свлак”.

Драган Хамовић рођен је у Краљеву 1970, а од 2003. живи и ради у Београду. Дипломирао, магистрирао и докторирао на групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду. Пише песме, есеје, критике, бави се и уредничким и приређивачким радом. Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља и управник Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” у Краљеву, потом уредник у Заводу за уџбенике Србије, а сада је научни сарадник Института за књижевност и уметности у Београду. „Род ораха” добио је ове године и књижевну награду „Григорије Божовић”.

Народни музеј у Аранђеловцу ову награду додељује за најбољу књигу прозе већ 12 година. Од установљења, 2011. године, на листу добитника до сада су се уписали Воја Чолановић („Ода мањем злу”, 2011), Јован Радуловић (књига приповедака „Сумњива сахрана”, 2012), Драго Кекановић („Усвојење”, 2013), Владан Матијевић („Пристаништа”, 2014), Вуле Журић („Република Ћопић”, 2015), Слободан Мандић („Очев нови мандат”, 2016), Бели Марковић („Плава капија”, 2017), Весна Капор („Венац за оца”, 2018), Драгиша Калезић („Галерија Кирка”, 2019) и Иван Златковић („Ни жив ни мртав”, 2020) и Александар Гаталица („Двадесет пети сат”, 2021).