Вести, Некатегоризовано
ИН МЕМОРИАМ: Алек Вукадиновић 1938–2024.
нов
Алек Вукадиновић припада оном малом броју српских песника које је од првих књига пратила својеврсна песничка слава…
Рођен је у селу Милованац код Пећи, 13. септембра 1938. године. Школовао се у Андријевици и Пећи. Студирао је на Филолошком факултету у Београду на Групи за општу књижевност. У Београду је провео и остатак живота, између осталог, дуго година уређујући часопис Relations Удружења књижевника Србије.
Његова прва књига има извесне сродности с поезијом Бранка Миљковића, али већ друга Кућа и гост (1969) дочекана је као догађај у српској поезији. Њена наглашена самосвојност прихваћена је како од критике тако и од читалачке публике оног времена.
Веома оригинално кроз неуобичајене песничке слике варира мотиве као што су кућа, укућани, гост, ловац, плен, лампа, ноћ…
Ритам и неуобичајена мелодија његовог стиха су још једна компонента која га издваја и његову поезију, до нашег времена, чини препознатљивом, не само кроз наредне две збирке Трагом плена и коментари (1973) и Далеки укућани (1979) него и у следећим, све до последњих неколико збирки у којима варира исте мотиве, некад с мање, некад с више успеха.
„Уколико се језик поезије Алека Вукадиновића ослобађао семантичког терета, утолико се у њој више отварао простор херметизма, те магловитих и тешко ухватљивих наговештаја. Трагајући за суштином опеваних предмета и појава, он кључне мотиве и песничке слике лишава свега случајног и емпиријског. Зато се може говорити и о феноменолошкој редукцији његових песама.” каже Александар Јовановић, наглашавајући да је „реч о песничком свету без понављања, изграђеном помоћу мајсторских измена и развијања специфичних мотива и свепрожимајуће језичке мелодије”.
Иако овенчан бројним наградама, Алека Вукадиновића ћемо понајпре памтити по песмама какве су „Кућа и гост”, „Лампа и ноћ”, „Ловчев сан” и још неколико других, као и по већ поменутим књигама Кућа и гост, Трагом плена и коментари и Далеки укућани.
Умро је у Београду 27. новембра текуће године.
Бог да му душу прости.
Данило Јокановић
КУЋА И ГОСТ
Уснула кућа и гост спава
Ништа је у сну не пресеца
Само лист росе лист месеца
Благо је с врха осветљава
Из ваздуха кô из рова
У ноћ зуре благи петли
Кућа сања а гост светли
У подсвести испод крова
То кућа у сну госта спава
Ништа јој пламен не пресеца
Само лист росе лист месеца
Осветљава је осветљава
ЛАМПА И НОЋ
Кроз празнину, кроз беспуће
Нигде звука, нигде цвета
Успаванa око куће
Простире се душа света
У сан дубок тоне јава
Целог света спава моћ
Само тужна госта глава
Одгонета у сну ноћ
Ведра, чиста, авет лица
Утишане стазе пламне
И пас, црна љубичица
Поред прага куће тамне
Још тамнија тама поста
Целог света усну моћ
Крај нејасне главе госта
Одгонета лампа ноћ
